.jpg)
KotorArt: Veče posvećeno don Branku Sbutegi (VIDEO)
Izvor: Media Biro
Foto: Krsto Vulović
U okviru serijala Pjaca od knjige Međunarodnog festivala KotorArt sinoć je u Kreativnom habu Kotor, održano posebno veče posvećeno jednom od osnivača Festivala, don Branku Sbutegi, čiju dvadesetu godišnjicu smrti KotorArt obilježava sa nekoliko programa tokom ovogodišnjeg izdanja.
Sinoćni program je počeo projekcijom kratkometražnog igranog filma Krava, nastalog prema istoimenoj priči don Branka Sbutege.
Film je rađen u režiji i po scenariju Pava Marinkovića, nastao je u hrvatsko-crnogorskoj koprodukciji, a svjetsku premijeru imao je na jednom od najstarijih američkih filmskih festivala – Međunarodnom filmskom festivalu u Čikagu, gdje je bio nominovan za prestižnu nagradu Zlatni Hugo.
U glavnim ulogama nastupaju Stjepan Perić i Dubravka Drakić, dok film kroz snažan autorski izraz donosi savremeno čitanje jedne od najznačajnijih proza don Branka Sbutege.
Scenaristi i reditelju filma Krava, Pavu Marinkoviću to je bio prvi put da radi kratki film i prvi put da ne radi po originalnom materijalu.
-Ovo je toliko jednostavna priča o sunovratu ljudskog morala, o ljudskom duhu koji je kvaran i koji je sklon tome da poklekne pod bilo kakvom korupcijom, kao što se dogodilo ovom čovjeku u filmu i jednostavno nisam mogao da to ne snimim-istakao je Marinković.
Marinković je ispričao kako je saznao za don Branka Sbutegu i njegovo stvaralaštvo.
-Nažalost, nisam nikad upoznao don Branka Sbutegu.
Ja sam rođen krajem šezdesetih, studirao sam na Zagrebačkoj akademiji u drugoj polovini osamdesetih i gledali smo petkom Obojenu svjetlost – emisiju na televiziji Zagreb koju je vodio Dobroslav Silobrčić i glavni gost emisije je bio sveštenik iz Boke Kotorske.
Bio sam zapravo iznenađen i gledao sam to dva sata otvorenih usta i slušao taj razgovor i to je zapravo bilo jedno pionirsko, vrlo pametno uvođenje vjerskih problema na državnu televiziju za vrijeme komunizma.
Sutradan smo na fakultetu pričali o tome. To je bila moja prva impresija, prva percepcija don Branka Sbutega.
Nakon toga, moj pokojni otac koji je bio profesor filozofije na fakultetu mi je poklonio knjigu Kurosavin nemir svijeta i tako sam našao Kravu-pojasnio je režiser.
Veliko zadovoljstvo što je dio ovog projekta izrazila je crnogorska glumica Dubravka Drakić.
-Ono što je svima nama pokretač bio, je to što smo mi čini mi se bili djelići misije don Branka Sbutege, a ta njegova misija je izuzetno jaka, a dosta ovako prećutna, među svima nama, a to je potreba da se progovori o ljudskosti u teškim vremenima.
Don Branka Sbutegu sam upoznala u Crnogorskom narodnom pozorištu, on je jedan od najvećih zaljubljenika u pozorište kojeg sam ja upoznala, što je meni bilo potpuno nespojivo sa njegovim radnim mjestom i njegovim životnim pozivom.
On je obožavao pozorište, volio je da pričamo o pozorištu, i bio je lektor komada Tre sorelle koji je rađen u nacionalnom teatru 2000.
Ja sam tada bila izuzetno mlada i pokušavala sam ne da naučim akcent i da lektorišem na način na koji je Branko govorio, nego da shvatim i da probam da otkrijem otkud tolika ljubav prema ljudima-ispričala je Drakić.
Posebnu konekciju sa don Branom Sbutegom imala je koproducentkinja filma „Krava“, Sara Stijović.
-Rođena sam i podignuta u Podgorici, ali veliki dio svog života sam provela na Svetom Stasiju.
Majka je bila jako dobra prijateljica sa don Brankom i šetali su oko Svetog Stasija oko crkve i majka je srela nekoga i don Branko je mene uzeo kao bebu od četiri mjeseca i otišao sa mnom.
Majka je završila razgovor s kim god je pričala i tražila me oko crkve gore, dolje, lijevo, desno a don Branko je otišao na misu i ona je u nekom trenutku poslije pola sata, dvadesetak minuta ušla u crkvu ne očekujući da će da sretne sopstveno dijete i don Branka, a srela nas iza oltare jer je vođena misa.
.png)
.jpg)