Anastasija, omiljena mornarka
Izvor, foto: Novski portal
Ako ste ovog ljeta plovili brodom “Pajo” do Žanjica, vjerovatno ste upoznali jednu od rijetkih, moguće i jedinu u Herceg Novom, žena mornara.
Ovaj posao važi za tipično muški, ali mlada djevojka iz Kruševca, s novskim korijenima, Anastasija Dejanović, razbija predrasude.
Ona za Novski portal priča odakle inferesovanje za ovaj poziv, kako se snalazi, kako reaguju kolege, a kako putnici kada je vide da spretno ili upravlja brodom, ili obavlja sve poslove potrebne za njegovo održavanje i sigurnu plovidbu.
Anastasija brine o ukrcaju ili iskrcaju putnika, uplovljavanju i isplovljavanju broda, vezivanju i sidrenju, vremenu plovidbe.
Održava opremu na brodskoj palubi, sidra, konope za vezivanje, dizalice, čeličnu užad, opremu za spašavanje… Dijelove broda čisti, radi na palubi…
-Moja majka je Novljanka, shodno tome svako ljeto provodim u našem gradu od skalina.
Trenutno živim u Beogradu, gdje sam upisala Fakultet savremenih umetnosti, smjer – muzički producent-počinje priču o sebi Anastasija.
Interesovanje za brodove seže još iz djetinstva
-Prvi put kada sam putovala brodom i ujedno kada sam išla na Žanjice, imala sam 11 godina.
Tada me je sve vezano za brodove zainteresovalo, prije svega, tada sam bila samo dijete koje je iskusilo nešto novo i drugačije.
Sve vrijeme sam gledala kako kapetan upravlja brodom. Često smo išli na Žanjice, pa je interesovanje sve više raslo.
Pratila sam šta i kako rade mornari na brodu i upijala njihove vještine. Brod kojim sam tada putovala je ujedno i brod na kome trenutno radim-.
Anastasija je sa 13 godina prvi put pokušala da se zaposli kao mornarka i raspitivala se kod jednog mornara, međutim, rekao joj je da to, ipak, nije posao za žensku osobu.
-Razočarala sam se misleći da nema šanse da ikada dobijem taj posao i da prosto treba da prihvatim realnost.
Međutim, kako ja ne prihvatam riječ ‘nemoguće’, već naredne godine sam pozvala i tražila posao na “Pajo” brodu.
Dakle, pored toga što se meni sviđa rad na brodu, jer mogla bih čitav dan ploviti i biti na moru, samo to negodovanje i loši komentari natjerali su me da taj “muški” posao više želim.
Što su ljudi više govorili da je nemoguće, ja sam više željela da uspijem. Ali, već poslije godinu, dvije, u potpunosti sam odustala.
Pogotovo što se nije ukazala mogućnost da upišem pomorsku školu-.
Pobijedili upornost i strast prema moru i brodovima
Prvi put kada se raspitivala za posao na “Pajo” brodu Anastasija je imala 14 godina, međutim, odgovor je bio jasan – ne!
-Naravno da su imali predrasude, kao i ostali. Poslije toga sam probala još jednom ili dva puta i opet sam bila odbijena. Nakon toga sam potpuno odustala-.
No, malo ko je računao na njenu upornost. Prošle godine položila je ispit u Lučkoj kaptaniji Kotor i dobila dozvolu za upravitelja čamcem.
Pomoć oko nautičke karte i uopšte pripreme za polaganje dobila je od jednog lučkog kapetana.
Naučila je osnove upravljanja čamcem, ali i stekla znanja iz oblasti nautičke sigurnosti. Danas stiče pravo iskustvo.
-Ove godine, kako je ta želja opet rasla u meni, kao i inat da dokažem da se i žena može lijepo snalaziti kao mornar, opet sam tražila posao na “Pajo” brodu.
Pomogli su mi Marija i Dejan Drašković da bar poslodavci razamatraju moj zahtjev.
Još jedan moj pokušaj da plovim, poslije par godina, njima je i bio dovoljan dokaz moje želje i upornosti.
Istina, u početku vlasnik broda je bio skeptičan, što je sasvim normalno. Jer, posao je zaparavo težak.
Za neke stvari na brodu tek sada sam stekla snagu i mogu ih odraditi.
Trebalo mi je vremena da se opustim, dugo sam bila pod pritiskom. Nisam znala šta me očekuje niti kako će kolege reagovati-priča Anastasija.
Pomišljala je i da joj možda nije mjesto na brodu, da joj ne pripada da bude voditeljka čamca.
To je bilo u početku, sada se već u tom poslu snalazi dobro, iako on nije iz snova niti toliko poseban, dodaje Anastasija.
Mornari bi morali više voljeti to što rade
Većina posade na izletničkim brodovima u toku dana samo čeka kad će poći kući.
U pitanju je prolazna stvar, pogotovo za one koji žele biti na prekookeanskim brodovima, ili za one koji su došli samo zaraditi novac i ništa više ih ne zanima, primjećuje naša mlada sagovornica.
-Neki rade čisto da bi odradili, pa u biti ne odrađuju svoje dužnosti. I nisu zaista svi sposobni da bi se bavili tim poslom.
Ja lično sam svjedočila momcima koji su se plašili skočiti sa broda, a kamoli šta drugo. Ali opet dobili su posao, dok ja nisam bila ni u razmatranju kao član posade.
Oni često i kasne na posao, ne održavaju brod čistim, ne znaju najosnovnije čvorove vezati itd. Na kraju krajeva, nije bitno što ne znaš, nego što te ni ne interesuje da naučiš.
U pitanju je prije svega zanat koji, ipak, ne može bilo ko raditi. Ili imaš talenta za to ili nemaš, ili imaš osećaj ili ga jednostavno nemaš.
Na kom sam ja nivou i koliko meni dobro ide, ipak nije nešto o čemu mogu ja govoriti-.
Kolege iz firme je poštuju i prihvatili su je od starta, iako im je bilo teško da se naviknu na to da imaju koleginicu.
-Nisam ništa ružno doživjela niti šta loše od bilo koga čula. Što se tiče reakcija putnika na ženskog mornara, pogotovo kad mi kapetan da vozim brod, komentari su samo pozitivni.
I više od toga, jer im je to nešto novo i nesvakidašnje, pa se, uglavnom, oduševljavaju. Dođem im kao neka atrakcija-.
Anastasija, ipak, priznaje da posao mornara nije nimalo lak, te da više zbog toga ide uz “jači” pol.
Ali, ako se on voli, onda je to druga priča, dokaz je ravnopravnosti, bez straha od gubitka ženstvenosti.
-Jeste muški posao, i bude veoma teško, ali stvar je u tome što ja volim ovo što radim. Ne postoji jednakost niti može postojati, ali ravnopravnost je potpuno druga stvar.
Ne kažem da djevojke treba pošto poto da rade na brodu, ali treba im se pružiti prilika u slučaju da se neka zaista želi baviti time.
Ne znam ni jednu žensku osobu da se bavi ovim poslom. Mislim da ima nekolicina koja radi na gliserima, ali kao mornari na brodu nisam imala prilike da vidim.
Ja se namučim za neke stvari koje su ostalima mačiji kašalj, ili barem ne toliko naporne kao meni što su, ali ih obavim.
Takođe, možete se baviti muškim poslom, a i dalje ostati dosljedna svojoj ženstvenosti-.
Baviće se muzikom, ali neće odustati od napredovanja u nautici
Iako Anastasija Dejanović planira da se bavi muzičkom produkcijom , to ne znači zapostavljanje plovidbe i dalju nautičku edukaciju.
-Postoje kursevi nautike koje ne planiram propustiti.
Namještale su se neke situacije povodom kojih sam okrenula leđa želji za studiranjem nautike, ali to ne znači da tu strast treba da isključim iz svog života-.
Njena pojava na brodu putnike ne ostavlja ravnodušnim.
-Ljudi se slikaju sa mnom iz nekog čudnog razloga. Ili me sa mula snimaju. To je nešto što mi i dalje nije jasno, ali njima je interesantno. Ako je tako, meni je još draže.
Jer, ne mislim da radim išta posebno ili da sam Bogom dana što sam tu, ali ljudi to gledaju kao na nešto posebno-.
Poručuje poslodavcima da ako neka devojka istinski želi da bude mornarka treba da joj pruže šansu, jer će sigurno biti sjajna.
