Škurić: I crnogorske luke moraju biti ekološki održive
Izvor: RTCG
Autor: Milorad Filipović, Radio Crne Gore
Foto: Arhiva Feral.bar
Cilj EU je da do 2050. godine sve evropske luke ne emituju ugljendioksid u atmosferu. I Crna Gora, kao buduća članica Unije, moraće da svoje luke učini ekološki održivim.
Na tom fonu je i regionalni projekat Ports plus, finansiran iz evropskih fondova, koji sa partnerima iz Albanije i Italije realizuje Pomorski fakultet Kotor Univerziteta Crne Gore.
U okviru tog projekta Pomorski fakultet će 27. aprila u Kotoru organizovati radionicu nazvanu “Razvoj pametnih i zelenih luka”.
Razmjena iskustava i primjena dobrih praksi evropskih pomorskih zemalja, pravi je način da Crna Gora dostigne zacrtani cilj EU, odnosno da naše luke od 2050. godine ne emituju CO2 u atmosferu.
Tehnička saradnica Pomorskog fakulteta Maja Škurić kaže za "Emisiju za pomorce", na Radiju Crne Gore, da u okviru projekta pod skraćenim nazivom Ports plus ta visokoobrazovna ustanova organizuje 27. aprila u Kotoru radionicu “Razvoj, pametnih i zelenih luka”.
Na pitanje koliko su naše dvije luke od nacionalnog značaja u Baru i Kotoru suštinski napredovale kada je riječ o održivom transportu, Škurić odgovara:
-Zaista se zakonski prate odredbe, ali ono što definitivno nedostaje našim lukama i kompletnom sistemu jeste pravovremeni monitoring.
Te aktivnosti moraju biti propraćene na godišnjem nivou, kako bismo lukama u narednom periodu mogli da obezbijedimo dopunu strategije i ekološki održiv transport-.
Konferencija u Kotoru okupiće 40 učesnika iz Crne Gore, Italije i Albanije.
-Doći će naši projektni partneri iz Italije, koordinator projekta iz Pulje, čućemo pored ostalog i koji su trendovi luka u Albaniji od naših projektnih partnera, Instituta za transport iz Tirane.
Govorićemo o ekološkoj održivosti, bezbjednosti u lukaama, saznaćemo više i o radu lučkih javnih i privatnih operatora i prevozu od profesionalaca koji se time bave-rekla je Škurić za Radio Crne Gore.
Projekat promocije fleksibilnog održivog i pametnog transporta i logističkih aktivnosti na području južnog Jadrana, skraćeno Ports plus, sa 91.000 eura finansira EU.
