.png)
Majstor koji traje: Rambo Amadeus
Izvor: RTCG
Autor: Sabrija Vulić
Foto: Press
Antonije Pušić, odnosno Rambo Amadeus, na regionalnoj sceni je preko 40 godina.
Iza sebe je ostavio dubok trag svestranog umjetnika, orginalnog , neobičnog, bizarnog, eklektika koji uspješno miješa muzičke žanrove poput džeza, roka, hip-hopa i fanka stvarajući jedinstveni i karakterističan zvuk.
Rambo Amadeus je Novljanin i uvijek se rado vraća svom Herceg Novom. Muzičku karijeru započeo je 1979. u jazz-punk-bendu “Radioaktivni otpad”, ali kako je jednom i sam istakao, ozbiljna odskočna daska bila je njegov nastup 1984. s grupom “Egzodus” u sarajevskom hotelu “Bristol” i to na otvaranju Olimpijskih igara.
Godinu koja je za nama sasvim sigurno da je u muzičkom svijetu obilježio tvoj koncert na otvaranju Džez festivala sa Nacionalnim Džez orkestrom iz Skoplja, održan u Sarajevu. Moram priznati da sam oduševljen ovim događajem, koji svojim kvalitetom prevazilazi regionalne granice. Gledajući snimak koncerta, posebno onaj od prije dvije godine, imam osjećaj da je Rambo Amadeus imao malo treme. Kakva su tvoja iskustva iz ovog projekta ?
-Taj koncert čiji je snimak na mom YouTube kanalu održan je prije dvije godine i to je prvi koncert sa Nacionalnim Džez orkestrom iz Skoplja.
Koncerti sa mojim bendom idu lako, oni prate moje razbijanje forme i odlaske u improvizovane dionice.
Sa Nacionalnim džez orkestrom je situacija drugačija, zna se tačan broj taktova, gdje, šta, kako, kad upadam, kad prestaje. Naravno, imao sam tremu, naročito na tom prvom koncertu.
Rambo Amadesu i Makedonski džez orkestar, foto: press
Ipak, iskustvo je vrlo lijepo, uzbudljiv je taj ogromni zvučni zid koji oni proizvode, ja se osjećam nekako važno, kad me prati toliki orkestar.
U HNK Split je bilo naročito zabavno, jer sam se napokon, poslije 3 -4 koncerta opustio, stekao rutinu, pa je bilo prostora i za moje sasvim improvizovane konferanse između pjesama, po čemu me ljudi zapravo i pamte.
U savremenom svijetu, ili bolje reći na balkanskoj estradi, uspjeh se sve više među muzičarima, bilo koje vrste, mjeri klikovima na YouTube kanalu i društvenim mrežama. Da li su se pogubili konci kvaliteta ili je tvoja muzika-performans razumljiv samo određenoj grupi ljudi?
-Broj klikova nije srazmjeran sa stanjem na koncertnoj sceni. Atraktivan spot je lakše napraviti nego zanimljiv koncert u kontaktu s publikom.
Ja sam sasvim zadovoljan svojim statusom na sceni, nikad nisam ni maštao o tome da moja muzika bude po ukusu većine.
Imam još jednu dilemu vezanu za ovaj koncert... Da li je tekst i muziku radio Rambo Amadeus ili Antonije Pušić kako je potpisano na snimku ?
-Svejedno je to, odavno. Nema razlike.
Godinu si završio još jednim sjajnim uspjehom. Koncertom u MTS dvorani. Da li je ovaj koncert bio vrh dna ili dno vrha ili ....?
-Da, napunio sam dvoranu, bilo je stvarno veselo, zadnjih pola sata su svi bili na nogama.
Vidim da sada viralno ide snimak te pjesme. Izvodim je već desetak godina, nevjerovatno je kako je društveni kontekst izbacio sada u prvi plan.
Spot sam izbacio davne 2015, ali eto, ne odlučujem ja kad će neka od mojih pjesama biti aktuelna.
Prije koncerta razmišljao sam da veliki Rambo Amadeus mora prokomentarisati aktuelna dešavanja u Srbiji. I naravno Rambo A. je to i uradio. Ovog puta 30 i nešto godina stariji i mudriji. Nisi mogao otćutati ?
-Kao hroničar vremena, ne bi bilo fer da javno ne dam podršku studentskim zahtjevima.
Njih ne zanima vlast, što mi je naročito simpatično, već samo da državni aparat funkcioniše po Ustavu i Zakonu. Vjerujem da svako vaspitan želi to isto.
Da li još uvijek "plačeš" od želje za Eurosongom ?
-Srce mi plače, ali suza nemam.
Rekao si mi jednom da jedva čekaš momenat kada ćeš samo šetati pored mora u svom Herceg Novom. Ja mislim da neće biti tog momenta, jer je muzika tvoj život.
-Muzika da, ali su mi putovanja dosadila. Vidim sebe radije kako držim neki mali jazz klub na moru, po malo sviruckam sa prijateljima i svaki dan isplovljavam.
Sa godinama čovjek mijenja i ukus i prioritete.
Emotivno si se oprostio od Voja Stanića. Koliko je on imao uticaja na tvoj rad s obzirom da si ga, kako si mi jednom rekao, gledao u kući tvojih roditelja?
-Pa, zapravo sam čučao u njegovom ateljeu. On nije volio da se pomjera - van rute - Atelje, kafić ispod kuće i jedrilica.
On je zaista uzor bio svakom čovjeku koji je imao priliku da se druži s njim.
Ajde neku estradnu, da kažemo... Možda komentar “Ča je bilo toga više ni.....”
-Uf, ne poteži me za jezik.
I naravno, pitanje za kraj... sa početka... Da li će publika u Crnoj Gori imati sreću da pogleda i posluša koncert sa Nacionalnim džez orkestrom iz Skoplja u okviru nekih od crnogorskih manifestacija poput Kotor Arta, Budve Grad Teatra, možda u Podgorici?
-Pojma nemam, to ne zavisi od mene, nego od afiniteta organizatora. Nadam se da će nas neko zvati.
Svirali smo u Skoplju, Splitu, Šibeniku, Sarajevu, čak i na Visu, vjerujem da je i publika u Crnoj Gori raspoložena to da vidi i čuje, ali kažem, ne zavisi od mene, nego od organizatora manifestacija.
Ja samo mogu da se radujem, ako budemo negdje pozvani-.
- Tagovi:
- Rambo Amadeus
- Koncert
- Herceg Novi
- Vojo Stanić
