Bilčik: Institucije ključ svake snažne demokratije (VIDEO)
Izvor, foto: Media Biro
Opasnost za Crnu Goru predstavljaju ulazi u lavirint koji ne vode nikuda, zato je zemlji potrebna Vlada koja zna gdje će i šta će, ocjena učesnika na panelu "Politički lavirint Crne Gore: Navigacija kroz borbe i izazove" na 2BS Forumu u Budvi.
Radoje Cerović, komunikolog, klinički psiholog, kazao je da psihološku specifišnost regiona i istorijske narative efikasno koriste Rusiji.
Cerović je govorio u kontekstu emocionalnih narativa koji su zastupljeni u crnogorskom društvu, rekavši da je u Crnoj Gori i u regionu zastupljen kulturni šablon koji pokazuje vjernost identitetskoj jedinici.
-Stotinama godina bitka za nadmoć vođena je na ovim prostorima neprestano.
To govori da je emocionalni narativ povezan sa identitetskim pitanjima, što stvara jedan ogroman prostor u Crnoj Gori, koji je, rekao bih, neshvaćen od strane zapadnih partnera - navodi Cerović.
On smatra da, ako se prenebregne psihološka specifičnost regiona, strategija i reakcija će biti neadekvatna.
- Rusija sa druge strane, vrlo efikasno koristi istorijske narative i priče koje se provlače kroz generacije.
Mi smo svjedoci hibridnog rata u kontekstu borbi za emocije - naveo je Cerović na prvom panelu 2BS Foruma.
Kako kaže, treba shvatiti da na Balkanu političari pokušavaju da "pojašu na konja jakih emocija".
-Te emocije su lake za paljenje. Iluzija koju neko na Zapadu ima, da bi jedan Aleksandar Vučić mogao tog konja da okrene na drugu stranu, je jako malo vjerovatna i realna - smatra Cerović.
Kada je u pitanju put kojim zemlja treba da ide, Cerović kaže da je rješenje za Crnu Goru pripadnost evropskom kulturnom krugu.
- Sve drugo je pad u rascjep koji može biti dubok i bolan. Slijedi nam borba za srca ljudi. To je ključna borba i ona mora da bude izborena na intenzivniji način nego do sada.
Ostalo je malo vremena za tu bitku. Nadam se da shvatamo da je to interes ne samo Crne Gore nego cijele Evrope.
Ne zaboravimo da svako selo u Crnoj Gori ima crkvu ali ne i delegaciju Evropske unije - zaključio je Cerović.
Programska direktorica Centra za građansko obrazovanje, Daliborka Uljarević, ističe da smatra da Crna Gora i pored potencijala, nikada nije bila istinski lider EU integracija.
-Dobili smo taj epitet više u konstalaciji nekih širih odnosa, jer nismo imali kapacitet da izazovemo regionalni problem, kao i zbog činjenice da smo imali stabilnu vlast sa kojom je, i pored svih mana, mogla da se održava komunikacija- navela je Uljarević, podsjećajući da je prve zastoje u integracijama imala 2014. godine kada se pominjala klauzula balansa.
-Tada smo imali poruke da se pomene kao mogućnost da se uvede klauzula balansa ako ne bude rezultata.
Ta vrsta poruke nije iskorišćena od strane EU, što je vlast tada doživjela da je simulacija reformi zapravo istinska reforma i nastavili su istim putem - navela je Uljarević.
Dodaje da EU integracije nisu prioritet novih vlasti uprkos tome što se pominju u kampanjama uoči izbora.
-Mi danas 11 godina nakon otvaranja pregovora nemamo glavnog pregovarača sa EU.
Pregovaračka struktura je mijenjana a danas ne postoji u funkcionalnom smislu, to mogu potvrditi sagovornici iz Unije, koji često nemaju sa kim da pričaju - kazala je Uljarević.
Ona smatra da novina u Crnoj Gori jeste nerezistentnost političkih lidera.
-Imamo jasnu namjeru susjedne Srbije da Crna Gora ne bude ni u jednom trenutku korak ispred njih.
Imali smo situacije kada su se otvarali prozori i mogućnosti i isti su svjesno zatvarani iz Crne Gore.
Najupečatljivi primjer je potpisivanje Temeljnog ugovora, to je bilo automatsko zatvaranje prozora koji se otvorio.
To je počelo voditi Crnu Goru, ne putem stagnacije, već govorim o regresiji - ocijenila je Uljarević.
Rekla je da se često u slučaju Crne Gore, ne zna što su lavirinti.
-U našem društvu postoji ogromna podrška za pristupanje EU, ali petina građana smatra da treba povući priznanje Kosova. u tom društvu imamo trećinu onih koji smatraju da SPC treba da ima privilegovan status.
Imamo i četvrtinu onih koji smatraju da su nam spoljnopolitički oslonci Rusija i Srbija. To su indikatori koje brinu i koje treba da analiziramo - rekla je Uljarević.
Uljarević je, navodeći rezultate iz istraživanja, rekla da 50 odsto ljudi smatra da su političari krivi za neuspjehe u društvu.
Razlog za to je, kako je kazala, što je kvalitet političkih struktura koje imamo veoma skromnih kapaciteta bez kapaciteta da strateški promišlja.
Jakov Devčić, direktor, Konrad Adenauer Fondacije za Crnu Goru i Srbiju, rekao je da ima utisak da Crna Gora luta, te da ne zna gdje će i šta će.
-Crna Gora ima sve preduslove koje treba da ima da bi brzo napredovala ka EU.
Ono što je ključno da postoji nova Vlada koja je jasno i glasna u tome šta će i gdje će ali ja imam utisak da se ti akteri igraju jer ne žele da napreduju u smislu integracija - rekao je Devčić.
Upitan šta su razlozi za to, Devčić je rekao da je najlakše reći da je kriv spoljni faktor.
-Mislim da su to ipak partikularni interesi onih koji se za napredak zalažu samo deklarativno. Ako bi svi bili zajedno, spoljni faktor ne bi imao tako veliku ulogu.
Mislim da političari treba da budu odgovorni i preuzmu odgovornost i da se u najkraćem roku dogovore i pokažu da nisu samo deklartivno za EU.
Novi izbori nikom neće donijeti dobro, niti će državu unaprijediit ni jedan milimetar.
Apelujemo na sve koji pregovaraju da donesu odluke i budu odgovorni i zreli, jer sve što se više čeka, to će više koštati građane - rekao je Devčić.
Aleksandar Musić, politički i medijski konsultant, rekao je da kada govorimo crnogorskom lavirntu, opasnost su ulazi koje ne vode nikuda.
-To su crvene linije ili minska polja. Ja sam ih prepoznao nekoliko, a jedan od njih, odnosi se na lažnu etničku ocjenu da je jedan narod ugrožen u odnosu na drugi.
To prati diskurs, da je jednoj etničkoj zajednici zabranjeno ući u Vladu, što je netačno.
Tu se ne radi o Srbima ili Crnogorcima, nego se radi o tome, da u Vladu ne ulazi ona grupacija koja je na daljinskom upravljaču nekog drugog - rekao je Musić.
Podsjetio je, da se u Crnoj Gori, poslednjih godina drže parastosi ratnim zločincima, što kako, kaže, nije toliki problem, jer svuda postoje ekstremi, ali je problem, kada mejnstrim zajednica ćuti na to.
Musić je govorio i o onome što je nazvao "lažni suverenizam". Primjer za to, Musić vidi u nedavnom sporu Hrvatske i Crne Gore oko broda Jadran,
-Imate ljudi koji na sto pitanja države, društva, interese Crne Gore padnu na sto pitanja, a onda se na 101. pitanju junače zbof stare krame broda, i to prema onoj državi koja je po mnogo čemu progledala Crnoj Gori kroz prste zadnjih 30 godina.
Tu se ne radi o suverenom pitanju Crne Gore, nego se zamućuje voda da bi se usporio evropski put. Imate perverznu inverzniju, deklartivno su vam puna usta EU a na terenu podupriti medijima, potkpovate taj EU put i radite sve da do njega ne dođe - zaključio je Musić, rekavši da je pencilin za taj otrov u osobi koja može iznjedriti i demonstirati zdravu ideju.
Predsjedavajući parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje sa Crnom Gorom Vladimir Bilčik rekao je da ga brine što Crna Gora nema funkcionalne institucije.
-Crna Gora je imala izbore sa jasnim rezultatima. Sada je vrijeme da se formiraju institucije, parlament i Vlada.
Mi smo spremni da sarađujemo sa parlamentom, ali prije toga on mora da bude formiran da ima liderstvo i da posvećeno radi. To je obaveza prema crnogorskim biračima - rekao je Bilčik.
Rekao je da Crnoj Gori treba snažno liderstvo.
-Trebajuu nam skupštinski odbori i veza sa biračima, sa ljudima u zemlji kroz njih.
Nadam se da će se stvari pokrenuti i da ćete dobtii parlament i Vladu koja govori o EU ali i i realizuje zadatke na tom planu i nadam se da će sastav vlade reflektovati jedan takav duh - istakao je Bilčik.
Podsjetio je da će Evropska komisija u novembru objaviti izvještaj o Crnoj Gori.
-Nadam se da ćemo moći da dodamo neku pozitivnu informaciju u taj izvještaj. Za to je potrebno preći sa riječi na dijela.
EU institucije su spremne da se angažuju ali treba da budemo oprezni - brutalna agresija Rusije se nastavlja, tenzije u regionu se povećavaju a Crna Gora mora da se obezbijedi u svojoj poziciji - zaključio je Bilčik, dodajući da su institucije ključ svake snažne demokratije.
