news-details
Prova

Spasioci UPSUL spremni za brzu reakciju

Izvor: Barinfo

Autor: Vjera Knežević Vučićević  

Iako ovog ljeta, zbog pandemije koronavirusa, obim pomorskog saobraćaja jedva dostiže pet do deset odsto u odnosu na prošlogodišnji, zabrinjava veliki broj intervencija spašavanja ljudi i plovila na moru.

-Kruzeri su otkazani, redukovan je broj dolazaka jahti zbog novog režima i plana njihovog prihvata, dopune goriva, ukrcaja i iskrcaja posade, koje je pod uslovima i okolnostima nametnutim pandemijom koronavirusa, propisalo NKT i Ministarstvo pomorstva i saobraćaja.

Najupošljeniji smo tokom vikenda, kada organizujemo pojačane akcije. Naše službe su spremne da u bilo kom momentu izađu na more i reaguju u roku od deset minuta. Pritom napominjem da je svjetski standard od deset do 15 minuta.

Raspolažemo savremenim plovilima, dobro smo opremljeni – u posljednje tri godine smo sa tri plovila stigli do toga da posjedujemo njih šest. Tu sa nabavkom moderne opreme i sredstava, nećemo stati. Članovi naših spasilačkih ekipa i operateri u pomorsko-operativnom centru su prošli sve nivoe obuke-sa zadovoljstvom ističe pomoćnik direktora za sigurnost plovidbe u Upravi pomorske sigurnosti i upravljanja lukama (UPSUL) Žarko Lukšić.

On objašnjava da su uzrok nevolja i nesreća na moru u najvećem broju slučajeva neprimjereno i bahato ponašanje mladih ljudi koji upravljaju brzim plovilima, a po neodgovornosti, iako ih je značajno manje nego prošle godine, ne zaostaju ni kupači.

Komentarišući tragediju koja se 11. jula dogodila u opštini Budva, kada je smrtno stradala 31-ogodišnja Maja Šljivančanin, Lukšić je kazao da je mala „pasara“, dužine četiri metra, koja je nakon nesreće potonula,locirana i da će Tužilaštvo vjerovatno naložiti njeno izvlačenje iz mora.

Podsjetimo, nesrećna djevojka bila je na barci sa momkom Vladanom Stanišićem, u koju je, upravljajući gliserom udario maloljetni M.S. Gliser je prepolovio barku, djevojka je stradala na licu mjesta, dok je Stanišić povrijeđen.

-Istraga je u toku, mi imamo određena saznanja, a snimak sa sistema za nadzor i kontrolu pomorskog saobraćaja ćemo dostaviti nadležnim organima, kako bi se precizno utvrdilo kojom brzinom se plovilo koje je izazvalo nesreću kretalo, na kojoj poziciji je bilo…-kaže Lukšić.

 Govoreći o danu nesreće, kaže da su plovila UPS-a bila angažovana na moru i Adi Bojani, a iako je sektor Granične policije kontrolisao plovila od Budve do Bara, desila se tragedija.

Lukšić je podsjetio i na zahtjevnu i opasnu akciju spašavanja strane jahte, koja se 4. jula sa četiri člana posade (od kojih dvoje djece) u izuzetno nepovoljnim vremenskim uslovima nalazila na 15 milja od Bara, glisera kome se pokvario motor, jer se nepripremljen i neservisiran poslije zimske pauze otisnuo na more, nekoliko kupača u uvalama…

Osvrnuo se i na događaj u februaru, kada je katamaran prilikom dolaska u Bokokotorski zaliv, zatražio pomoć i asistenciju (tzv. „mediko“ intervenciju) koja je podrazumijevala evakuaciju člana posade. Povoljnost u takvim situacijama je što UPSUL ima ugovor o saradnji sa Domom zdravlja Bar, pa je stranog državljanina, koji je imao srčanih tegoba, ljekarski tim adekvatno medicinski zbrinuo.

-U svakoj situaciji izlazimo u susret sugrađanima i turistima i besplatno (što u drugim zemljama nije slučaj) teglimo plovila do obale-ističe Lukšić.

On podvlači da se prije isplovljenja uvijek mora voditi računa da li vremenski uslovi dozvoljavaju bezbjedan boravak na pučini ili u udaljenim uvalama. Neophodna je i provjera ispravnosti plovila, kao i da li posjeduje neophodnu opremu. Od obale se ne treba udaljavati više od dvije nautičke milje.

Iako sve ove preporuke izgledaju kao nešto što se podrzumijeva, da se one u praksi poštuju, neprijatne situacije se ne bi ovako učestalo dešavale, niti bi bilo potrebno angažovati spasilačke ekipe. Pažnju posebno treba da obrate plivači koji su ljubitelji stand up daski i kajaka.

Lukšić ističe da se plivači ne smiju kretati van bovama ograđenog dijela plaže. Skuteri se mogu voziti na udaljenosti od 150 metara od obale, a ne smiju glisirati na udaljenosti manjoj od 200 metara od obale.

Brojne su novine koje će donijeti izmjene i dopune Zakona o sigurnosti pomorske plovidbe, čiji je predlagač Ministarstvo saobraćaja i pomorstva, uz podršku Lučkih kapetanija, inspekcijskih službi iz Bara i Kotora.

-Predlog, koji je trenutno u proceduri, je veoma kvalitetan, a podrazumijeva i implementaciju evropskih direktiva koje Crna Gora mora uvesti u svoje zakonske akte. Rasprava je okončana, pa treba očekivati brzo usvajanje novih akata, čijom će primjenom Uprava pomorske sigurnosti i upravljanja lukama dobiti veća ovlašćenja i ingerencije.

Novim odredbama biće definisano i kretanje i brzina brodova u Bokokotorskom zalivu, a odnosiće se i na Skadarsko jezero, gdje će se takođe, uz poštovanje odredbi Bazelske konvencije, primjenjivati evropski standardi-najavljuje naš sagovornik.

Trenutno, UPSUL u saradnji sa resornim ministarstvom i Upravom za javne radove realizuje projekat IPA 2017. On se odnosi na nabavku opreme koja će koristiti za sprječavanje zagađenja mora sa plovnih objekata na otvorenom moru.

-Nakon završetka naftnih istraživanja, očekujemo prva bušenja za eksploataciju nafte i nadamo se da će UPS potrebnu opremu nabaviti u prvom kvartalu naredne godine. Očekujemo da ćemo, osim toga, dobiti i plovna sredstva za inspekciju sigurnosti plovidbe u Baru i Kotoru, ali i specijalizovana vozila za traganje i spašavanje koja se mogu koristiti u razne svrhe-nada se Lukšić.

Krajem godine, kako navodi, očekuju i implementaciju druge faze VTMIS sistema koja se odnosi na Bokokotorski zaliv, a podrazumijeva postavljanje senzora, automatske identifikacije, radio- uređaja, kamera…

Skadarsko jezero biće pokriveno radarskom vezom i senzorima, a u planu je i postavljanje svetionika na samom ulazu na Adu Bojanu. Lukšić podsjeća da UPSUL, uz podršku Ministarstva nauke, već godinu učestvuje i u nekoliko značajnih naučno- istraživačkih projekata, a na tome se, kako naglašava, neće zaustaviti.

-Prvi je COMPASS2020 projekat započet 1. maja 2019. godine, pod čijim okriljem se sprovode revolucionarne promjene u nadzoru pomorskog saobraćaja u Evropi, vezano za upotrebu bespilotnih letjelica i plovila.

Čast nam je što sarađujemo sa konzorcijumom veoma „jakih“ kompanija, poput TEKEVER ASDS i EDISOFT iz Portugala, ISD iz Grčke, kao i velikim industrijskim koncernima- NAVAL Groupe i ECA Robotics iz Francuske, AIRBUS D&S iz Njemačke…

Mi smo dali značajan doprinos u dijelu propagande i promocije projekta. Njegova finalizacija je zbog koronavirusa prolongirana za prvi kvartal naredne godine, kada se očekuje demonstracija projekta na NATO vježbi u Lisabonu, kojoj će prisustvovati i predstavnici našeg tima.

Hrvatska već koristi bespilotne letjelice, koje su dragocjena pomoć prilikom traganja i spašavanja na moru, ali i u slučajevima nelegalnih migracija, transfera narkotika… Važan projekat je i ANDROMEDA, koji se odnosi na kreiranje poboljšanog zajedničkog okruženja za razmjenu informacija za sisteme granične kontrole, komande i koordinacije kojima raspolažu svih 19 partnerskih institucija-objašnjava Lukšić.