Bar, Crna Gora
22 Nov. 2024.
post-image

Kristina Bačić iz Bara prva pilotkinja VCG

Izvor: RTCG

Autor: Svetlana Vlahović, TVCG

Foto: TVCG/Skrinšot

Kristina Bačić iz Bara uspjela je da se ostvari kao prva pilotkinja u Vojsci Crne Gore. Kaže da se uspjeh u životu najčešće krije sa druge strane straha.

Biti pilot zahtijeva godine učenja, odricanja ali nema onog koji im se ne divi.

Naša Vojska ima pilotkinju, prvu u istoriji Crne Gore. A početak te priče bio je potpuno neočekivan.

-Ministarstvo odbrane je raspisalo konkurs već kad sam ja upisala Građevinski fakultet i više sam se prijavila kako bih provjerila svoje vještine, da vidim čisto da li bih mogla da prođem njihove testove-priča Kristina.

I prošla je. Pet godina učenja u Atini i odvojenost od porodice. Kada je stigla u helikoptersku eskadrilu, kolege na Vojnom aerodromu u Golubovcima prihvatili su je kao jednu od njih. A letovi su nešto u čemu najviše uživa.

-Osjećaj je zaista fenomenalana i ne bih ga mogla uporediti ni sa jednim drugim osjećajem.

Nebitno da li je helikopter, avion ali samostalni letovi su oni koji ostaju u pamćenju-kaže Kristina.

-mali smo i do sada žene u Vazduhoplovstvu CG, ali, ne na dužnosti pilota, odnosno pilotkinje.

Vojni piloti nisu samo piloti, oni su i vojnici. Tu je jedna velika razlika.

Put nije lak, traži dosta odricanja, truda i veliko ulaganje i napor da se savladaju sve prepreke koje se postave ispred mladog pilota-ističe Jovan Radeta, vd komandanta Vazduhoplovstva Vojske Crne Gore.

Kristina je odrasla uz oca koji je decenijama služio u Mornarici VCG, tako da uniforma nije ništa neobično u njihovoj kući.

-Navikla sam. Mornarica i vazduhoplovstvo. Samo nam fali još pješadija", kaže Kristinina majka Brankica Bačić.

-Ranije kad bi ona rekla ja sam Kristina Bačić, drugi bi rekli: a ti si ćerka onog Dragana. A danas kada ja kažem ja sam Dragan Bačić oni kažu a ti si otac one Kristine Bačić-kaže Dragan Bačić.

I pored volje i truda koji je ulagala, Kristina se uporedo borila i sa predrasudama.

-Koliko sam imala podrške roditelja, toliko nisam imala podršku okoline.

Ljudi negdje i dan danas smatraju da neke stvari nijesu za žene da su za muškarce i obrnuto. Meni je jako žao zbog toga-kaže Kristina.

-Kad nešto zacrta ona to i ostvari. Nemojte joj nikad reći ti to ne možeš.

Jer ako kažete ti to ne možeš ili to nije za tebe, sigurno to radi-ističe njena majka.

I komšije su ponosne što u svojoj zgradi imaju prvu vojnu pilotkinju.

-Svestrana, uspješna na svakom polju na kojem je ona učestvovala.

Dobijala razne nagrade, poklone. Edukovana, obrazovana. I sama je pokazala da nije ništa to na zemlji već je krenula da leti i osvaja prostranstva vasione.

Nadam se i tamo da će doletjeti-kaže komšija Zdravko Šišević.

Na to je Kristina jednom i upozorila svoje roditelje.

-Kada je bila na akademiji pa NASA je raspisala oglas za astronaute i jedan od glavnih prioriteta je bio da je pilot u pitanju., čuli smo se na Skajpu i ja joj kažem zamisli NASA traži astronauta a ona meni kaže: Pazi šta želiš da ti se ne ostvari.

E, toliko o njoj-kaže Brankica Bačić.

Da niže uspjehe i pehare, naučila je u školi i na šahovskim turnirima.

Danas se, pak, nada da će više satprovoditi u vazduhu nego na zemlji jer, kako kaže, svaka prepreka je izazov a problem prilika.