Novaković: Odgovornost prema prostoru prije svega (VIDEO, FOTO)
Izvor, foto: Media Biro
Proslava dvije decenije postojanja i rada kotorskog arhitektonskog studija Enforma nastavljena je promocijom monografije „Responses“ u Slavjanskoj čitaonici u Dobroti.
Na više od 200 stranica knjige predstavljeno je 18 projekata iz bogatog portfolija arhitektonskog studija Enforma.
Osnivač arhitektonskog studija Enforma, arhitekta Nikola Novaković ispričao je kako je došlo do realizacije monografije.
-Za 20 godina mislim da je bio red da napravimo knjigu, s obzirom da toliko projekata smo uradili i upravo na neki način smo željeli da prikažemo koji su to sve procesi integrisani u kreaciju i šta to sve stoji iza jedne arhitekture.
To su gomile rasprava, gomila skica, gomila iteracija.
Imali smo jako puno dokumentacije koja je bila svuda po našem serveru i to nas je možda i natjeralo da tu dokumentaciju negdje i složimo.
Ta ideja se stvorila jer smo htjeli da na neki način obilježimo tih 20 godina i da napravimo neki presjek nečega što će stvarno stajati iza nas.
Ja knjigu kao medij najviše volim, prije svega zbog mirisa i taktilnosti.
Neko sam ko dan danas više voli papir nego ekran i volim da podvlačim i volim da sebi stavljam bilješke za sve živo što mi se dopada ili ne dopada i neke svoje misli dopisujem na knjigama-istakao je Novaković.
Napomenuo je da je od preko 800 projekata na kojima su radili tokom dvije decenije izazovno bilo izdvojiti 18 koji će biti predstavljeni u knjizi.
-Ja sam jako dugo tražio nekoga ko će da bude urednik te knjige i ko će da nam pomogne jednostavno u selektovanju tog materijala.
Kad se baviš arhitekturom, ne možeš da izdvojiš neki projekat i da kažeš - to je taj koji ja baš najviše volim. To su naša djeca.
Meni su svi jako bitni jer znam koliko smo u njega uložili i koliko borbe iza tog projekta stoji.
Tako da mi je trebao neko ko će da kaže - daj da od svega napravimo neki materijal ali da on najbolje možda oslikava tu filozofiju koju smo mi željeli da predstavimo.
Sasvim slučajno putem mog prijatelja sam došao do Beča.
I u Beču sam upoznao, mogu slobodno reći, izuzetnog arhitektu, intelektualca, jednog svestranog umjetnika, profesora Milana Mijalkovića.
On je profesor na Bečkom univerzitetu arhitekture. I on je rekao - ja samo želim ako će to da bude nešto izvanredno i potpuno drugačije.
Ja sam samo za to i došao. Nisam želio slikovnicu, ne želim klasičnu monografiju, mislim da oboje pričamo o istom.
Osim njega, koji je, da kažem, vodio taj kompletan proces, učestvovala je i Judith Mullan.
Ona je grafička dizajnerka iz Beča, jedna fenomenalna osoba s kojom nismo imali puno kontakta, ali po onome što je uradila, mislim da je uradila izvanredan posao.
Moram da pomenem i Dijanu Vučinić, koja je napisala predgovor u knjizi, koju izuzetno cijenim i volim.
Dijana je svjedok kompletnog procesa od početka kreiranja, te neke nove scene u kojoj je učestvovala Enforma, i ona je neko koje je svjedok kompletnog tog procesa i mislim da je ona bila relevantna da kaže nešto u uvodu knjige-ispričao je Novaković.
Novaković se osvrnuo na faktore koji pokreću njegovo stvaralaštvo.
-Ja pamtim gomilu slika i gomilu upravo tih doživljaja, ali upravo ti neki mirisi djetinjstva, oni su vezani za drvene kuće, te neke planinske kuće.
S obzirom na to da i kao dijete sam jako puno putovao sa svojim roditeljima, uvijek su me te neke promjene inspirisale.
Kad se maknem iz Nikšića i uđem u neki prostor neke Budinpešte, nekog Rima, uđem u neki prostor i osjetim jedno potpuno drugo prisutno svjetlosti, jednog potpuno drugačijeg ambijenta i vratim se u suštini kući i razmišljaš upravo o tim osjećajima.
Iz toga, osjećaja je proistekla neka moja ljubav ka stvaranju, da jednostavno probam da ih ponovo izazovem kako sebi, tako i drugima-pojasnio je Novaković.
Istakao je da ga je upravo život u Kotoru inspirisao da se posveti odgovornosti prema prostoru.
-Nama je Kotor jednostavno zadao jedan zadatak. Boka Kotorska nam je zadala jedan zadatak gdje mi moramo jako dobro voditi računa o onome što radimo.
Nema bahatosti, nema tih prvih reakcija, nekih instant odluka, nego mora se dobro promišljati, mora se dobro osjećati.
Kroz proces analiza mi dolazimo do tih odgovora, ali kad su u pitanju takvi objekti kao što su re-use projekti, Villa Monja, Lepetane i Španjola, upravo takav pristup je nešto što sljeduje.
To je neko osluškivanje prostora prije svega. Stvarno je potrebna senzibilnost za tu vrstu intervencije-dodao je osnivač Enforme.
Novaković je tokom izlaganja govorio o različitim kreativnim procesima koji su pratili projekte kao što su re-use Mamule, zgrada ENT EXT, projektovanje sinagoge, ali i projekat Kuće voća u Andrijevici koji nažalost nije realizovan.
-Najviše smo učili na konkursima koje nismo ni osvojili. Jer ove koje smo osvojili mi ih već sklonimo sa strane i stavimo ih na pijedestal.
A ove gledamo i razmatramo gdje smo pogriješili. Kada je u pitanju Kuća voća anarhija je bila prisutna u svemu tome i podrazumijevala je da nema arhitekture.
Jer arhitektura u Crnoj Gori često nije neophodna. To je bio čisto stav jednog studija da dokaže da apsolutno za jedan takav objekt ne mora da postoji građevina.
Može da postoji samo jedan zeleni tepih sa jednim malim otvorom, a sve se dešava ispod nivoa zemlje-saopštio je on.
Novaković je govorio i o odnosu sa investitorima.
-Od onog trenutka kad investitor osjeti da je došao na pravo mjesto sve nekako postaje lakše i jednostavno postavljamo zajednički cilj kuda treba da idemo.
Mi kao studio smo od početka se postavili kao dizajnerski studio.
Nismo ispunjači želja nego smo neko ko želi jednostavno da postavi neke nove standarde i jednostavno da investitoru ponudi neku veću vrijednost u odnosu na ono kako je on vidi.
I mislim da je u tome jedina ključ nerazumijevanja što možda investitor u startu nije svjestan da će da dobije više u odnosu na ono što on traži-ispričao je Novaković.
Na priču o saradnji sa investitorima nadovezala se arhitektica Nikoleta Nina Savić.
-Meni je jako drago što imamo dosta investitora koji su nam dali povjerenje, te i dalje radimo druge projekte za njih, koji nam se vraćaju konstantno, upravo zbog ovoga što su vidjeli neke rezultate, vidjeli da je to kako na kraju ispadne bolje nego što su očekivali-dodala je Savić.
Savić se osvrnula i na pristupe projektima koji Enformu izdvajaju od konkurencije.
-Osjećaj koji imamo prema arhitekturi se nije promijenio, odgovornost prema prostoru, tehnologija i materijali koje danas imamo jesu.
Tako da sad imamo više mogućnosti kakvu vrstu intervencije zapravo da uradimo.
Recimo za Španjolu konkretno stavljali smo ploče od polikarbonata koje su tek kod nas sad i počinju da budu zastupljene, a u svijetu su već odavno prisutne.
Kada je u pitanju zgrada ENT EXT, pošto dosta puta smo pričali o tom objektu i tome kako smo uticali, slobodno mogu reći, na ostatak niza objekata, meni je zanimljivo što ljudi gledaju tu kocku, a mi smo u stvari napravili mikroambijent.
Mi zapravo jako mnogo koristimo spoljašni prostor. Za razliku od ostalih objekata, generalno u toj zoni koji su hale, poslovni objekti, oni prosto ne koriste prostor vani.
A mi svi čak iz Enforme, dosta vremena provodimo unutar te opne-ispričala je Savić.
Osim promocije monografije u Slavjanskoj čitaonici u Dobroti priređena je i izložba odabranih radova studija Enforma, koju će zainteresovani/e moći da pogledaju od ponedjeljka 26. do petka 30. oktobra, od 09:00 do 19:00.
.jpg)