Bar: “Check in” u misiji stvaranja boljeg poslovnog ambijenta
Izvor, foto: Bar info
Autorka: Ivanka Leković
Gosti u emisiji Radio Bara “NVO Impulsi” bili su Sanja Mitrović, Anita Radulović i Srđan Grgić, predstavnici nevladinog udruženja “Uključi se (Check in)”, osnovanog 15. avgusta prošle godine.
NVU Check in definisano je kao neprofitno, strukovno i dobrovoljno udruženje. Djelokrug rada nije samo Bar, već i cijela Crna Gora. Koji su primarni ciljevi vašeg udruženja?
Mitrović: Naše udruženje je osnovano upravo sa idejom da aktivno doprinese razvoju privredne zajednice i prije svega, pomogne mikro i malim preduzećima i preduzetnicima.
Bar je uvijek bio prepoznat kao grad privrede i ima velike potencijale – imamo luku, saobraćaj, turizam, mala i srednja preduzeća.
Upravo u takvom okruženju rodila se ideja za organizacijom koja će povezati znanje, praksu, ljude i nuditi konkretna rješenja, a ne samo teoriju.
“Check in” je neprofitno udruženje, koje želi da bude partner privrednoj zajednici.
Naša uloga nije da zamijenimo institucije, već da budemo podrška kroz edukacije, dijalog, umrežavanje i otvaranje prostora za saradnju.
Ono što želim da naglasim jeste da razvoj privrede počinje od ljudi, znanja i pristupa pravim informacijama, što je izuzetno važno za one koji nemaju dovoljno resursa.
Svjesni smo toga, pogotovo kada govorimo o mikro i malim preduzećima, da je najčešće zaposleno jedno do dvoje i nemaju kapaciteta i resursa da mogu da unaprijede svoje poslovanje, jer su fokusirani na funkcionisanje biznisa i nedostaju im informacije i znanje o onome što se dešava u privredi.
Iz tog razloga, naša inicijativa je bila da uvežemo privredu, pružimo ono što im najviše nedostaje, a to su informacije i znanje.
Mi Bar vidimo kao grad privrede, mjesto gdje se pokreću ideje i inicijative, udružuje privreda i sa zajedničkim inicijativama pokreću određene aktivnosti.
Krajem novembra 2025. ste organizovali konferenciju Check in, na kojoj ste okupili relevantne domaće i regionalne sagovornike. Bilo je riječi o digitalnoj transformaciji, start ap preduzetništvu, savremenim trendovima u bankarstvu i telekomunikacijama, održivom turizmu, ekologiji i obrazovanju. Šta je ste željeli da pokrenete organizovanjem konferencije?
Radulović: Primarno je bilo umrežavanje privrede, institucija, donosilaca odluka i velikih privrednih društava.
Ambiciozno smo postavili panele, bilo ih je osam, širok spektar ideja, četrdesetak govornika, dobri moderatori, koji su bili više vezani za praksu.
Odabrali smo da to budu ljudi koji su i nosioci biznisa, odnosno neko ko je direktno uključen.
Bilo je vrlo interesantno, ušlo se i u neke stvari o privredi, o kojima nikad nemamo priliku da javno govorimo.
Osim panela Investicije, koji je privukao najveću pažnju i na kome je učestvovao i predsjednik Opštine Dušan Raičević, na kome smo pričali o potencijalima i razvojnim efektima u Baru, posebno me se dojmio panel Edukacije.
Govorili su predstavnici Ekonomskog fakulteta, UDG-a, nevladinog sektora. Tu je istaknuto koliko je bitna edukacija mladih ljudi, ali i konstantna edukacija preduzetnika.
Edukacijama namjeravamo da otvorimo vrata, da prenesemo sve što vidimo kao probleme svakodnevice, da svi – preduzetnici, startapovi, mikro biznisi, čak i srednja pravna lica znaju da nisu jedini koji se sučeljavaju sa nekim stvarima, nego da smo svi tu, zajedno.
Na panelu Bankarstvo govorilo se o mogućnostima finansiranja i svemu što je bolna tačka privrede.
Jedan od najposjećenijih je bio panel za startapove, gdje su mladi ljudi prikazali kako su razvili svoje biznise. Taj panel je trajao duže od planiranog vremena, jer je bilo toliko pitanja.
Kritična tačka jeste ta, kad ljudi kreću u biznis, da oni nemaju dovoljno informacija i često tokom prve godine najviše vremena gube jureći informacije, odnosno kako nešto da urade, a oko tih koraka je neko mogao malo da im pomogne, u smislu sistematizovanja informacija radi lakšeg rada.
Konferencija je bila cjelodnevna, okupila je veliki broj privrednika. Posebno nam je drago da je tu bilo predstavnika različitih sektora, da je spontano dolazilo do umrežavanja.
Pokazali smo da Bar može da se uzdigne i imamo jako dobre efekte kod velikih kompanija, koje su došle kao učesnici, ova konferencija je napravila jednu višu ljestvicu u svemu što će se raditi u Crnoj Gori.
Srđane, Vi ćete nam nešto više kazati o besplatnim edukacijama koje su najavljene za predstavnike privrednog sektora, prvenstveno mikro i malih preduzeća.
Grgić: Koleginice su navele ono što je simbolika naziva udruženja i konferencije – Check in – uključi se.
Nama je bio cilj da uključimo kompletnu mikro privredu i lokalnu zajednicu u jedan novi poslovni eko sistem, da im sa šireg spektra informacija i edukacija svedemo na konkretne informacije, koje su im potrebne za pokretanje biznisa, za njegovo održavanje tokom prve godine rada, za nastavak i razvoj biznisa.
Benefite konferencije koje sada, nakon nepunih mjesec, vidimo je to što dobijamo informacije sa terena, iz tog networkinga, su poslovne saradnje koje se sada dešavaju, saradnje između bankarskog sektora i preduzeća, koje nisu bile prije, što je i bio cilj.
Sada nam je cilj da dio panelista iz privrede, koji su učestvovali na konferenciji, dovedemo da pruže edukacije, ne samo početnicima i startapovima, već i razvijenijim firmama, jer znanja nikad nije dosta.
Mislimo da možemo da dovedemo lidere iz različitih branši, da pruže dodatno znanje i dodatne, svjetske prakse našim privrednicima, što će, ubijeđeni smo, dugoročno pospješiti razvoj grada i razvoj privrede u njemu.
Zalažete se za saradnju između privrednog sektora, akademske zajednice i državnih institucija?
Grgić: Upravo tako. Ono što nam je želja je da sve, žargonski rečeno, sjednemo za jedan sto, kako bi razmijenili iskustva, prakse, konkretne informacije, da se lakše tumače zakoni i prakse, da se ljudima pojednostavi poslovni ambijent i da lakše mogu da održe firme.
Ono što smo čuli ranije je da dosta početnika u biznisu u prvih godinu strada – ili od birokratije ili od poslovnih praksi koje su im nepoznanice, u krajnjem, od neznanja.
Ono što mi želimo da im damo je početno znanje, za usavršavanje, a i onima koji smatraju da su već usavršeni.
Vjerujte, ima dosta toga što mogu da nauče od drugih. Naš cilj je razmjena iskustava i pospješavanje edukacije privrede u Baru.
Značajan je i psihološki momenat, jer mladi ljudi koji počinju svoj biznis, makar nisu sami.
Radulović: Dodala bih i da smo već ove godine uveli praksu nagrađivanja pojedinaca koji su dali poseban doprinos razvoju našeg grada.
Tom prilikom prepoznali smo dvije profesorice iz Srednje ekonomsko-ugostiteljske škole, Snežanu Kerndl i Ivanu Perović.
Njihova posvećenost i stručan rad rezultirali su time da su tri djevojčice uspješno pripremljene i usmjerene ka pobjedi na takmičenju, čime su prvi put predstavljale Crnu Goru u Briselu.
To je bio veliki iskorak ne samo za Bar, već i za cijelu Crnu Goru, posebno imajući u vidu da su u pitanju djevojčice.
Kao finalistkinje i predstavnice naše zemlje, učestvovale su na međunarodnom forumu „Women and Girls in STEM“, održanom 15. i 16. oktobra u Briselu, u okviru događaja EIT Education and Skills Days.
Check-in konferencija im je ovom prilikom uručila zahvalnice i novčanu nagradu, kao znak priznanja za izuzetan doprinos.
Važno je naglasiti da odgovornost ne leži samo na obrazovnim ustanovama – svi moramo biti uključeni. Jer svako dijete, ukoliko mu se pruži prilika, može ostvariti uspjeh svjetskog nivoa-.
