Projekat “Villanelle” donosi prvi EP
Izvor: Vijesti
Autorka: Mirela Zogović
Foto: Privatna arhiva
Krajem prošle sedmice u okviru projekta Villanelle, muzičar i režiser Nemanja Bečanović i svestrani Željko Milović, objavili su EP pod nazivom “5+1”, na kojem se kako kaže i samo ime, našlo pet pjesama i jedan outro - “Pogledaj”, “Uspavanka”, “Villanelle”, “Prozirna”, “Umoran” i “Signali”.
-Kako ni meni, ni Nemanji nije muzika osnovna djelatnost, jer ja pišem (i kao novinar), a on snima filmove i predaje na fakultetu i radi u Kinoteci, odlučili smo da napravimo projekat po svom ćefu, bez žurbe - elektronska pop muzika ranih osamdesetih, tzv. electropop- pojašnjava Milović kako je nastao projekat.
Kako ističe, “Villanelle” su odabrali zbog imena lika iz knjige Luka Dženingsa “Codename Villanelle”, na osnovu koje je snimljena serija “Killing Eve”.
-Najljepše u svemu je to što Nemanja (koji inače ima dvadesetak albuma sa grunge grupom ‘Bad Taste’ i raznih muzičkih projekata) ima pasiju kupovanja i skupljanja starih elektronskih instrumenata iz toga vremena, tako da smo se složili da sve mora da zvuči kao da je snimano baš onda, ili najpribližnije kao onda-kaže on i dodaje da su pri snimanju pjesma koristili originalne mikrofone, ritam mašine, klavijature, preampove, pojačala...
-Kompozicije su uglavnom Nemanjine (jer je on istinski majdan divnih melodija), samo je ‘Villanelle’ moja.
Tekstovi su svi moji, i ogromnoj većini liči na EKV, ali nije, to je ta urbana poetika osamdesetih, pa ja imam 57 godina, na takvoj smo poetici odrastali-opisuje Milović.
-Na EP-ju je 5+1 pjesma. Ima tu i ‘Depeche Mode’, i ‘Kraftwerk’, i Pet Shop Boysa, i rani U2... uglavnom je taj engleski elektro-pop zvuk, poluplesni polupsihodelični.
‘Uspavanka’ je posvećena Džoniju Štuliću-dodaje sagovornik “Vijesti”.
Na pitanje zašto je baš njemu posvećena pjesma, Milović odgovara:
-‘Uspavanka (za Džonija)’ je sve samo nije uspavanka, to je elektro-pop-punk, i stihovi nisu posvećeni Štuliću nego onome što je vidno vremešni Štulić postao u međuvremenu, ‘ali mu lice sada znaju, nema ilegale’.
Uostalom, nismo prvi koju pišu svom idolu iz mladalačkih dana na taj način - prvo ‘pismo’ mu je napisao Dino Šaran iz ‘Letu Štuke’ u pjesmi ‘Tesla’.
Tako da smo u najboljem društvu što se toga tiče. Da ne bi ko krivo razumio, Štulićeva poetika i sama ‘Azra’ su meni i dalje neprikosnovene-.
Dok su za muziku i tekst bili zaduženi Milović i Bečanović, prateće vokale pjevala je Varya Loyko, miks i mastering potpisuje Stefan Pantović, u čijem je studiju “Stivi” sve i snimljeno, a publikovanje je omogućio PAM na osnovu konkursa za 2024. godinu.
-EP ‘5+1’ nastajao je punu godinu, ako u to računamo i višednevne duge sesije razgovora u ‘Dublin Pubu’ oko toga što stvarno hoćemo i kako to treba da izgleda.
Dvije stvari su nam se poklopile - obojica jako volimo ‘Beatlese’, ali se njima Nemanja bavi u solo projektu, a obojica volimo i muziku osamdesetih, doduše Nemanja ovaj prvi period sa simplifikovanom elektronskom zvučnom slikom, ja ovaj drugi post-Duran Duran dio, pa smo se našli napola, kod ‘Depeche Mode’, ranih ‘U2’, uglavnom kod te prve engleske sint-scene- pojašnjava Milović.
-Nemanja je tu potegao ogroman dio posla, jer je četiri pjesme komponovao, a onda sve instrumente odsvirao, pritom je još morao da trpi moje i savjete svog brata Saše jer smo insistirali da ubaci i gitare, pa nas je sve iznenadio, jer ih je u svakoj numeri odsvirao na različit način.
Moji zadaci su bili tekstovi i da osmislim vokalizaciju, kako se pjeva-dodao je on.
Kako kaže, EP je objavljen u CD formatu u ograničenom tiražu za izdavačku kuću “Mediteran Multimedia”, a besplatan download dostupan je na bandcampu.
-Kao neko ko se bavi proučavanjem crnogorske pop-rok muzike decenijama, nisam našao podatak da je iko do sada u našoj zemlji objavio nosač zvuka kao elektro-pop duet.
Taj stadijum iz osamdesetih je Crna Gora preskočila, kao što je preskočila i mnoge druge ne samo muzičke stadijume-zaključuje Milović, inače autor monografije “Crnogorska pop-rok muzika 1954-1991”.
Iako se muzičarima često dešava da tokom rada na albumu neke pjesme “proglase” viškom ili sačuvaju za neko naredno izdanje, Bečanović kaže da to ovdje nije bio slučaj.
-Sve pjesme koje su snimljene našle su se na EP-ju. Rad na njima je dugo planiran i izveden.
Neke pjesme su nastale mnogo ranije, ali tek sada su zbog, Željkovih vokalnih melodija, dobile svoj konačni oblik.
Rad na njima bio je slojevit. Na osnovnu melodiju i aranžman, dodavali smo gitare, zvukove, prateće vokale, sve što smo mislili da treba da oblikuje pjesmu.
Ono što je najbitnije, dozvoljavali smo sebi punu slobodu istraživanja, ništa nije bilo ‘na silu’, snimanje je bilo jako kreativno i s puno spontanosti.
Odjavna pjesma ‘Signali’, bukvalno je nastala na licu mjesta, a ja sam gitarske pasaže radio isto tako, bez vježbanja, po osjećaju-otkrio je on.
Iako imaju u planu ekranizaciju jedne pjesme, to im zasada nije prioritet.
-Ne bih rekao da je ovo muzika za koju bi se sponzori i oni što imaju para pretrgli da im logo bude na spotu.
Sa prijateljima smo u razgovoru oko snimanja spota za odjavnu pjesmu ‘Umoran’, i ako se obećanja ostvare - odlično, ako ne - pjesme će same za sebe da se izbore.
Jedan od dva člana ‘Projekta Villanelle’ jeste profesionalni režiser, sa dva filma iza sebe, ali smo više puta pričali o tome i on je kategoričan da mu ta vrsta angažmana ne pada na pamet- priznaje Milović.
Na pitanje da li bi projekat “Villanelle” mogao obradovati publiku svirkama, s obzirom na to da nije bend, Bečanović kaže da to zasada nije moguće.
-Teško da je nešto što je projekat u tom studijskom smislu moguće izvesti uživo, jer bi zahtijevao mnogo veći broj članova nego što smo nas dvojica.
Na snimcima je dosta zvukova, instrumenata, pratećih vokala, i svako od njih bi morao biti na stejdžu, uz prethodne probe i slično, a obojica smo veoma zauzeti raznim poslovima.
Čak bi se moglo reći da je najveći problem ‘Projekta Villanelle’ bio kako naći slobodne dane obojice u isto vrijeme, kako bismo mogli da radimo.
Ali, ko zna, nikad se ne zna što budućnost donosi-poručuje on.
No iako zvanično samo njih dvojica čine projekat “Villanelle”, u rad na EP-ju “5+1” bili su uključeni i njihovi prijatelji.
-U jednom smo trenu shvatili kako je dobro pustiti da neko pomogne i da svoj pečat.
Prvo je Nemanjin brat Saša ušao sa svojim korisnim opservacijama, nažalost nije odsvirao bas iako sam jako volio da se to desi.
Onda je Varya Loyko, koja je na čelu barskog nagrađivanog hora ‘Zima’, došla i otpjevala prateće vokale, sama aranžirajući da to ne bude na uobičajen način, a uz to je imala taj specifični vokal koji jako liči na glasove iz vremena koje smo htjeli da evociramo.
Veliku pomoć je pružio Božidar ‘AkademiA’ Gagović, radeći na mojim vokalnim dionicama, i na kraju je konačni pečat dao Stefan Pantović Stega iz studija ‘Stivi’.
On je odradio finalni oblik pjesmi, radeći miks, master i nekoliko različitih načina produkcije od kojih je kao konačni odabran ovaj što je objavljen.
A njegova je i solo gitara na ‘Villanelle’, iako to nije naznačeno na omotu-pojasnio je Milović.
- Tagovi:
- Željko Milović
- Bar
- Nemanja Bečanović
- Pop
