.jpg)
Budva: Korona olakšala kasu za deset miliona eura
Izvor: Vijesti
Autor:Vuk Lajović
Krah turističke sezone usljed pandemije koronavirusa i seta mjera koje su tome doprinijele, olakšale su kasu Budve za deset miliona eura.
To je projekcija Sekretarijata za finansije, koji je sačinio Nacrt odluke o rebalansu budžeta, po kome će opštinska kasa ove godine biti 31,5 miliona eura, deset miliona manje nego što je prvobitno planirano. I ovakve prognoze su više nego optimistične, ako se ima u vidu da su u aprilu i maju prilivi u opštinsku kasu bili desetkovani.
Sekretar za finansije Petar Odžić (SDP) kazao je da su se posljedice nastale pandemijom koronavirusa odrazile i na budžet Opštine Budva.
-Naplata svih prihoda, kako tekućih tako i kapitalnih, je ispod planirane dinamike. Opština Budva je do današnjeg dana prihodovala 23,527.214 eura, što je 57,24 odsto planiranih prihoda- kazao je Odžić.
Prema njegovim riječima, porez na nepokretnosti, koji predstavlja najznačajniji tekući prihod, naplaćen je u iznosu od 7,479.032 eura, što je 58,89 odsto.
-U istom periodu prošle godine naplaćeno je 13,127.035 eura. Rebalansom je plan po osnovu ovog prihoda smanjen sa 12,7 miliona na 9,6 miliona eura.
Slična situacija je i sa naknadom za komunalno opremanje građevinskog zemljišta. Do današnjeg dana je naplaćeno oko tri, od planiranih devet miliona eura.
I pored ovakve situacije, uspjeli smo domaćinskim poslovanjem, prije svega smanjenjem tekuće potrošnje, da održimo tekuću likvidnost glavnog računa trezora-kazao je Odžić.
On je naglasio da slijedi težak period.
-Pred nama je jako težak i izazovan period, gdje će prevashodni cilj biti da održimo tekuću likvidnost, kako ne bismo zapali u novi period blokada računa.
Ukoliko se ova situacija sa privredom nastavi i dalje, punjenje budžeta će ići otežano, pa nije isključeno ni kreditno zaduženje, koje će omogućiti stalnu likvidnost glavnog računa trezora-naglasio je Odžić.
Sudeći po nacrtu odluke o rebalansu u koji su “Vijesti“ imale uvid, moralo se pristupiti negativnom rebalansu, za razliku od ranijih godina, kada je zbog većih priliva, vršen pozitivan rebalans.
Od naplate poreza ove godine će, ipak, biti inkasirano 16 miliona eura, 2,8 miliona eura manje nego što je to bilo projektovano. Na to je uticala manja naplata poreza na nepokretnost od koje se sada očekuje 9,6 miliona eura, a planirano je bilo da se inkasira 12,7 miliona eura.
Od naplate raznih taksi prihodovaće se svega 141.000 eura, a projektovano je bilo čak tri puta više – 490.000 eura.
Na rebalans s uticali i upola manji prilivi od komunalija. Iako je prvobitno na ime raznih naknada bilo projektovano da se ostvari prihod od deset miliona eura, ipak, stvarnost je sasvim drugačija, pa će ove godine priliv biti svega 5,2 miliona eura.
Prvobitno je bilo projektovano da se od naplate komunalije od građevinskih kompanija ostvari prihod od 5,3 miliona, a od građana 33,7 miliona eura, rebalansom prihodi su prepolovljeni, pa će od pravnih lica prihod biti tri miliona, a od građana dva miliona eura.
Opština se neće “omrsiti“ ni od prodaje imovine, pa iako je planirala da zaradi dva i po miliona eura, ipak će se morati zadovoljiti da priliv bude samo milion eura.
Na otplatu duga Opština će ove godine potrošiti 191.000 eura, a planirala je dva miliona eura više da izdvoji. Međutim, za otplatu obaveza iz prethodnog perioda biće potrošeno 2,95 miliona eura, pola miliona eura više nego što su prvobitno planirali.
Budžet za plate ostaje isti
Manji prihodi neće se odraziti na plate zaposlenih, jer je ta stavka ostala praktično nepromijenjena. Rebalansom je za isplatu bruto zarada predviđeno 5,8 miliona eura, samo 70.000 eura manje nego što je bilo planirano.
Ušteda je dijelom ostvarena i na smanjenje usluga, za trista hiljada eura. Tako za službena putovanja, reprezentacije, komunikacione usluge, advokatske, notarske i ostale usluge... biće ove godine potrošeno 800.000 eura, a bilo je planirano 1,1 milion eura.
Transferi institucijama, pojedincima, nevladinom i javnom sektoru biće manji za 1,6 miliona eura, i ove godine iznosiće 6,18 miliona eura.
Loši prilivi najviše će se odraziti na investicioni ciklus, pa tako kapitalni izdaci za lokalnu infrastrukturu, građevinske objekte, uređenje zemljišta iznose 11 miliona eura, pet i po miliona eura manje nego što je bilo planirano.
