.png)
“Dovoljno za uživanje, malo za jedno čitanje”: Objavljena nova zbirka pjesama Veska Milovića
Autor: Ramiz Hadžibegović
Foto: Privatna arhiva
Početkom ovog mjeseca iz štampe je izašla zbirka pjesama “Kao sunce kad izlazi” autora Veselina Veska Milovića iz Budve, za koju je poznati esejista Ramiz Hadžibegović napisao recenziju pod nazivom “Dovoljno za uživanje, malo za jedno čitanje” koju prenosimo integralno:
Još se mastilo nije osušilo od prve zbirke, a pred nama je nova knjiga pesama “Kao sunce kad izlazi”. Pa ipak, neumorni kulturni poslenik, decentni gospodin diskretne aristokratske duhovnosti, nije žurio, pesme je gradio poput mrava ili ptice, koja pravi gnezdo, zrno po zrno, slamčicu po slamčicu, grančicu po grančicu.
Pred nama je rukopis koji otkriva bogati unutrašnji svet pesnika Veska Milovića, koji duboko misli, iskreno voli i snažno proživljava našu stvarnost. Naslovom i duhom, zbirka predstavlja nadogradnju misaono‐poetskog toka koji je autor razvio u svojoj prvoj knjizi “Da li ti je neko reko”.
Kulturnu i pesničku pojavu Veska Milovića smatram dragocenim uzdarjem crnogorske književnosti, budući da su njegove pesme svojevrsni društveni dokument, sa višestrukim slojevima semantike, simbola, metafora i put do značenja, a ne unapred pripremljeno značenje, koje mogu čitati svi od sedam do sedamdeset i sedam godina.
U vizijama jednog jasnovida i težnji da svet oko sebe tumači snagom unutrašnjeg doživljaja i duhovnim korenjem svoga nadahnuća, Milović nas opominje da prekinemo jurnjavu u koju se moderno doba pretvorilo i da, bar u retkim časovima introspekcije, razmislimo o zaboravljenim ili zapostavljenim prioritetima i istinskoj prirodi svojih odnosa.
Njega ne opsedaju tajne neba, prvih i poslednjih istina, već tajne sveta u kome se bolje i srećnije živi, u kome ima istine i razumevanja, kulture, vaspitanja i samokontrole. Ako bih uprostio, svaka njegova pesma je svojevrsni kulturološki esej, sa pogledom na ontologiju i poimanje bitisanja savremenog čoveka.
Pesme pisane zanimljivim jezikom, neopterećene poetičkim i metodskim okvirima, opiru se svakoj žanrovskoj podeli, a književnom inteligencijom nadmašuju svakovrsna iskušenja, i zato je on majstor da stvori pesmu iz ničega, nečega i svačega. U njegovim pesmama ujedinjuju se zbilja i igra, naivnost i mudrost, anegdota i vizija, jezik i predmet, slika i značenje, poezija i proza, priroda i kultura.
Piše slobodno, ali iskusno i iskustveno, uz sažet, sveden i precizan izraz; vešto senči realizmom; kompozicija je čvrsta i pažljivo urađena. Poezija je u njegovom slučaju stvarala formu u koju se skrivalo biće koje je ovu formu iznedrilo. Njegovi stihovi su izvan svih puteva, sigurni u svoj put, koji se ni sa kojim drugim ne bi mogao pobrkati.
Na jedinstven način predočava sliku duhovnog i društvenog stanja modernog doba i sveta u lokalnim i globalnim okvirima. Svojim pesmama hrabro alarmira da sa ovim svetom nešto nije u redu; tumači sve ono što je prikriveno senkama nedorečenosti; svojim stihovima osvetljava put iskustva kojim idemo, sa porukom da se vrate dostojanstvo i smisao postojanja čoveka u takvoj egzistenciji.
Ramiz Hadžibegović, foto: Privatna arhiva
U svojim stihovima autor uzima kurs prema neviđenoj slobodi. Sposobnost da istovremeno bude iskren, šaljiv i duboko ozbiljan, i širina u kojoj se ogleda suptilnost suštine, čini njegovu poeziju živom i otvorenom, pritom, tako nužnom, esencijalnom.
Mudrim promišljanjima mnoge, naizgled svakodnevne kulturološke ili zatvorene teme, autor otvara, čini ih vidljivijim i jasnijim, vraćajući u sećanje mnogo toga zaboravljenog ili prećutanog. Bira nedotaknute teme i ide svojim pravcem; semantički ponire u tajanstvenost duše i pokazuje lepše lice istine, pozivajući na oprez, sve do konačnog ishodišta.
S poetskim očima i novim pogledom on se vraća sećanjima, uspomenama, zavičaju, detinjstvu, slikama i sličicama života toplog porodičnog doma.
Radoznalog duha i raznovrsnih interesovanja, zapravo poeta eruditos, on neumorno traži istine života. Svaka pesma je doživljaj ili isečak iz života i važno iskustvo sa kojim možemo da poistovetimo svoje; imaju snagu karaktera i samoobnove; greju dušu; to su ključevi koji traže smisao u svom postojanju.
U širokom rasponu tematskih inspiracija, o pojavama i stvarima koje ga suštinski inspirišu i o kojima mnogo zna, na samosvojan način promišlja svekolikost života u kome je, recimo, kućno vaspitanje davno zaboravljena životna tema i obaveza, dok su dom i zavičaj najveće svetinje čovekovog života. Njegova poezija je istina o istini, ili činjenice o činjenicama, ni manje ni više.
Njegove pesme pamte i ono što ste zaboravili ili ne znate da ste zaboravili. Afirmišu ideju duhovne vertikale koja nas je održala, pokazujući šta jesmo, odvajajući nas od onoga što nismo i što ne možemo biti. Njegovi stihovi su jedno veliko čisto nebesko ogledalo u koje bi se trebalo zagledati i videti ko smo, šta smo, kuda idemo, u šta verujemo; gde čovek treba da sagleda sebe i posledice svoga odnosa prema svetu i prema drugima.
Na putu budne radoznalosti poetskih izazova pronalazio je meru odnosa između tradicionalnog i modernog. Jednostavnošću izraza i bogatstvom značenja svaki stih je napisan u punom životnom i stvaralačkom uverenju.
Prisnošću i toplinom, njegov jedinstven stihovan oblik misli, kao svojevrsni poetski herbarijum, odiše svežinom, iskrenošću, energijom i lucidnošću. Kao takvi, stihovi osvajaju, diraju, zrače, bude i prizivaju. Lepota njegove poezije je u njenoj retkosti i čvrstoj vezi sa stvarnošću.
Brižljivo i sa višim zahtevima pisana, ova dragocena i retka zbirka je posveta čoveku i njegovim jasnim životnim istinama i naličje našeg doba; osvetljava put svesti kojim ređe idemo da bismo osvestili i uočili kretanje svog života, bez obzira na njegove promene. Radi se o preciznoj i zaokruženoj knjizi u kojoj svaka pesma funkcioniše i samostalno i kao celina, a ponekad govore više nego što je pesnik u stanju da kaže. Gde će vas ovi stihovi „odvesti, navesti ili zavesti“, zavisi od toga koliko će vas učiniti ravnodušnim, podstaći i opomenuti; zavaravati i oplemenjivati, iznenađivati i onesvešćivati.
Zbirka “Kao sunce kad izlazi”, koju treba čitati dušom deteta i razumom zrelog čoveka, nateraće vas da dobro razmislite o svemu što vas okružuje i da se u dogođenoj prošlosti pronađe vizija budućnosti. Sve u njoj izrečeno ‐ dovoljno za potpuno uživanje i malo za jedno čitanje. Kako god, siguran da je mnogo reči u Milovićevom grlu zapelo neizgovoreno – sa radošću očekujem sledeću zbirku, koja će iznedriti svu snagu njegovog stvaralačkog potencijala.
- Tagovi:
- Poezija
- Vesko Milović
- Budva
