.png)
Kako je Kratošija iz Crne Gore postala Primitivo u Italiji i Zinfandel u Kaliforniji
Izvor: UCG
Foto: Naslovna Vladimir NIkaljević
Istaknuti naučnik u oblasti genomike i biotehnologije, profesor dr Miodrag Grbić bio je gost Dana naučne dijaspore 2024, koji su održani u okviru Festivala umjetnosti, nauke i kulture (FUNK) Univerziteta Crne Gore (UCG).
Tim povodom, razgovarali smo sa profesorom Grbićem kao nekim ko već godinama doprinosi razvoju nauke na međunarodnom nivou i sarađuje sa akademskom zajednicom u Crnoj Gori.
Profesor Grbić je vanredni profesor na Univerzitetu Zapadni Ontario (Kanada) i rukovodilac programa genomike zglavkara i poljoprivrednih genoma.
Diplomske i magistarske studije završio je na Univerzitetu u Novom Sadu, dok je doktorsku titulu stekao na Univerzitetu Wisconsin-Madison, SAD.
Nakon postdoktorskih studija na Univerzitetu u Kembridžu, UK, osnovao je svoju laboratoriju u Kanadi.
Prof. dr Grbić, foto: UCG
Predvodio je tim koji je prvi sekvencirao genom helicerata (paukolike životinje) – dvotačkaste grinje Tetranychus urticae, jednog od najvažnijih poljoprivrednih štetočina.
Kao gostujući profesor na UCG, Univerzitetu La Rioja u Španiji i Univerzitetu u Beogradu, profesor Grbić aktivno doprinosi razmjeni znanja između Crne Gore i međunarodne naučne zajednice.
U ovom intervjuu otkriva detalje o svojim istraživanjima, značaju održivih nanomaterijala i mogućnostima za primenu naučnih dostignuća u Crnoj Gori.
Saradnja sa naučnicima Crne Gore
Na koji način ste povezani sa UCG i Crnom Gorom? Da li postoje neki tekući ili planirani projekti koji uključuju naučnu zajednicu u Crnoj Gori?
-Od prošle godine moja supruga, dr Vojislava Grbić, takođe molekularni biolog, i ja smo gostujući profesori na UCG na inicijativu rektora dr Vladimira Božovića.
Trenutno radimo na genomskom projektu porijekla Kratošije i jednoj nevjerovatnoj genomskoj priči – kako je, vjerovatno iz Crne Gore, Kratošija prenesena u Italiju kao Primitivo i u Kaliforniju kao Zinfandel.
Ovo radimo sekvencirajući genome Kratošije, Zinfandela i Primitiva, kao i uzoraka iz Hrvatske, poslednjim tehnologijama „long-range sequencing“ u saradnji sa Španijom i pravljenjem filogenetske mape odakle je Kratošija potencijalno donesena u Ameriku.
Ovo je takođe pokrenuto sa crnogorske strane od dr Božovića, i nadam se da bi, ako neki crnogorski doktorand dobije stipendiju iz Crne Gore, mogao da radi na ovom projektu u Španiji.
Kao gostujući profesor na nekoliko univerziteta, uključujući Univerzitet Crne Gore, kako vidite potencijal za saradnju i razmjenu znanja između Kanade i Crne Gore u oblasti biotehnologije i genomike?
-Potencijala ima, ali koliko će se iskoristiti, to je veliko pitanje.
U Crnoj Gori, u saradnji sa Španijom, uradili smo genomsku karakterizaciju genetskog diverziteta vinove loze u kolaboraciji sa Plantažama i timom dr Vesne Maraš.
To istraživanje je objavljeno 2020. godine u Nature Scientific Reports.
U tom trenutku Crna Gora je imala najbolje karakterisanu genetiku vinove loze u okruženju i potpuni pedigre svih vinovih loza.
Pronašli smo 51 sortu vinove loze nepoznatu nauci, utvrdili da je pedigre vinove loze po genetskoj strukturi sličan sa Bordoom, Burgundijom i La Riojom, gdje je jedna dominantna sorta (u slučaju Crne Gore, Kratošija) osnova pedigrea, i utvrdili smo genetske roditelje Vranca.
Foto: Plantaže
Međutim, ovo otkriće, koje je stvorilo resurse za tipično crnogorsko vinogradarstvo za sledećih 150 godina i borbu protiv klimatskih promjena, prošlo je praktično nezapaženo.
Još gore, Odsjek za istraživanje Plantaža je ukinut, pod parolom „ne treba nam nauka“, dr Maraš je napustila Plantaže i, umjesto da se ovaj sektor, koji ima izuzetne resurse, razvija, trenutno ne znamo šta se dešava sa ovim sortama koje smo spasli od nestajanja.
Ohrabrujuće je da čujemo da Plantaže ponovo formiraju „rasformirani“ sektor za razvoj.
Ovo samo ilustruje da, iako se nekada radi vrhunska nauka, ako društvo nije spremno da je implementira... džaba smo krečili.
Jedan strani kolega mi je rekao: „Da je ovo otkriveno u Francuskoj, podigli bi vam spomenik“.
Međutim, veoma je važna edukacija firmi i građana da shvate kako se nauka može implementirati u praksi, jer je osnova tehnologija 21. veka genomika.
Učestvujete na "Danima naučne dijaspore" na Univerzitetu Crne Gore. Kakav je značaj ovakvih događaja za povezivanje istraživača na globalnom nivou i koliko oni mogu doprinijeti napretku oblasti poput genomike i nano-materijala?
-Ova ideja o Danima dijaspore bila je odlična inicijativa dr Veljka Milutinovića, člana CANU-a, koja je sada već uzela zamah.
Za malu zemlju sa bogatom naučnom dijasporom, važna je ova komunikacija kako bi se uhvatio priključak sa svjetskom naukom i obezbijedila razmjena znanja i ideja.
Mislim da je ilustrativan primjer da privreda treba da bude spremna da usvoji i iskoristi rezultate nauke.
Materijal vinove loze o kojem smo govorili zahtijeva dodatne eksperimente, karakterizaciju sorti, mikrovinifikaciju, izbor sorti za nova vina, klonsku selekciju, tako da sama nauka može da donese rezultate, ali ako se oni ne primijene u privredi, ostaju samo naučni rad i papir na kojem su napisani.
Potencijalna dobrobit od nauke vraća se društvu samo kroz ekspanziju privrede i jačanje ekonomije i turizma.
Takođe, sadnja, a ne krčenje vinograda i višegodišnjih poljoprivrednih kultura doprinosi sekvestriranju ugljenika i smanjenju efekata staklene bašte.
Ovo je ekološka alternativa za koju Crna Gora ima veliki potencijal, ako može da se odupre nekontrolisanoj gradnji i betoniranju koji rade suprotno.
Tako da ne bih želeo da predviđam bombastičnu futurističku viziju, već da kao društvo krenemo od naoko malih stvari i razvijamo zelenu i održivu svijest te sa mnogo malih pomaka napravimo kvantni skok.
Rad sa mladim istraživačima
Kako svoja istraživanja integrišete u nastavu i mentorišete mlade naučnike?
-U nastavi se trudim da uključim naše rezultate istraživanja i da zainteresujem studente da se uključe u naše projekte. Interes i entuzijazam su ključni.
Kao gostujući profesor u Španiji, Srbiji i Crnoj Gori, gde inače izvodimo neke genomske projekte, pokušavamo da uključimo studente direktno u istraživanja.
Međutim, ovo nije jednostavno, pošto studenti moraju da imaju osnove iz molekularne genetike, bioinformatike i potreban im je trening pre nego što mogu da se uključe u istraživanja.
Takođe, život u nauci nije lak i mogu da vidim kako su se interesi i karijere omladine promenili.
Naročito mi je bilo ilustrativno, po povratku iz Amerike 1997. u naše selo u Boki, da vidim kako su se od ranijih karijera mlađeg naraštaja u bivšoj Jugoslaviji, gdje su djevojčice htjele da budu ljekari ili nastavnici, a dječaci inženjeri ili kosmonauti, promijenile želje.
Kada sam djecu u selu pitao šta žele da budu kada odrastu, djevojčice su željele da budu pjevačice ili manekenke, a dječaci mafijaši.
To je bila frapantna profesionalna i karijerna promjena, ali to odražava promociju i vrednovanje različitih profesija u društvu.
Koje vještine smatrate najvažnijim za mlade naučnike zainteresovane za karijeru u ovoj interdisciplinarnoj oblasti?
-Za mlade naučnike najvažniji su volja, interes i naučna radoznalost. Sve ostalo se može naučiti, a naravno i engleski jezik, kako bi mogli pratiti svjetsku nauku.
- Tagovi:
- UCG
- Dijaspora
- Istraživanje
- Vino
- Vinograd
