CEES: Analiza izazova profitabilnosti i likvidnosti u 20 ključnih državnih preduzeća
Izvor, foto: CEES
Najvećih 20 državnih preduzeća u Crnoj Gori suočava se sa izazovom održavanja profitabilnosti i upravljanja likvidnošću, uz povećan rizik ulaska u zonu nesolventnosti, a jačanje transparentnosti i nadzora mogu biti ključni u poboljšanju njihovih poslovnih rezultata, ocijenjeno je na okruglom stolu koji je organizovao Centar za ekonomske i evropske studije (CEES).
CEES je predstavio dokument “Korporativno upravljanje i finansijski rezultati javnih preduzeća u Crnoj Gori” u kojem je analizirao 20 najvećih državnih preduzeća, čija imovina čini oko 90 odsto imovine svih državnih firmi u zemlji.
-Analizirali su Elektroprivredu, Željezničku infrastrukturu (ŽICG), Željeznički prevoz (ŽPCG) Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS), Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES), Plantaže, Aerodrome Crne Gore, Institut “Simo Milošević”, Budvansku i Ulcinjsku rivijeru, Rudnik uglja, Regionalni vodovod Crnogorsko primorje, Luku Bar, Sveti Stefan hotele, Monteput, Poštu, Radio-televizija Crne Gore, Crnogorsku i Barsku plovidbu, kao i Montenegro Bonus- navode iz CEES.
Tokom događaja održan je i panel na temu: “Bolji nadzor za bolje performanse javnih preduzeća“.
Učesnica panela, Bojana Bošković, državna sekretarka u Ministarstvu finansija (MF), ukazala je na neadekvatan regulatorni okvir koji je za posljedicu imao negativne ekonomske i fiskalne gubitke za državu.
MF, kako je kazala, radi na strategiji za korporativno upravljenje državnim preduzećima.
Pozdravljavljajući ovu odluku države o izradi strategije, potpredsjednik Privredne komore Crne Gore Dragan Kujović je ukazao na neophodnost poštovanja dva principa prilikom upravljanja državnim preduzećima – da kompanijama upravljaju eksperti te da oni imaju dobru kontorlu i samokontrolu.
Istakao je i da u javnim ali i privatnim preduzećima je važno razdvajanje vlasničke i menadžerske funkcije.
Pomoćnik direktorice Agencije za sprječavanje kroucije (ASK) Boris Vukašinović osvrnuo se na značaj primjene planova integriteta u javnim preduzećima i kao veliki izazov istakao kadrovsku politiku.
Upravljanje ljudskim resursima je, kako je istakao, najveći rizik u ovim preduzećima te će oblast koja reguliše njihovo poslovanje ASK definisati kao jednu od prioritetnih oblasti u svom radu.
O negativnim posljedicama nepostojanja jedinstvene vlasničke politike države prema javnim preduzećima govorio je istraživač javnih politika iz Instituta Alternativa Marko Sošić.
On je istakao da postoji određeni napredak u dijelu transparetnosti, ali da je za cjelovito unapređenje stanja u ovoj oblasti potrebna centralizovana politika, a ne segmentirana akcija pojedinačnim ministarstava.
Članica istraživačkog tima CEES-a Nina Vujošević ocijenila je da su izazovi u javnim preduzećima rezultat nezavršene tranzicije, slabosti u korporativnom upravljanju i nedostatka jasnih procedura i ciljeva od strane države kao većinskog vlasnika.
-Implementacija OECD smjernica za korporativno upravljanje, uz veću transparentnost i nadzor, ključni su u poboljšanju poslovanja ovih preduzeća-kazala je Vujošević.
Na događaju je istaknuto je da je analiza finansijskih izvještaja ovih preduzeća za 2022. pokazala da ona imaju najveći izazov sa profitabilnošću, odnosno povećani rizik profitabilnosti.
-Tokom prezentacije analize je saošteno da je rizik povećanja nelikvdinosti, prema podacima iz 2022, i dalje nizak, ali je povećan kod nekoliko preduzeća.
Ukupni rizik ulaska u zonu nesolventnosti na nivou svih 20 preduzeća je nizak, ali, ukoliko bi se nastavili povećavati rizici profitabilnosti i likvidnosti, pogoršali bi se i pokazatelji solventnosti-dodaje se u saopštenju.
Posmatrano sektorski, najveći rizik profitabilnosti, odnosno negativne stope povraćaja, je u sektorima poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, trgovine na veliko i zdravstvene i socijalne zaštite.
Pri tome su rizici profitabilnosti povećani u sektorima snadbijevanje električnom enegijom, gasom i parom i klimatizacija, saobraćaj i skladištenje.
Najveći rizik pogoršanja likvidnosti je, kako je pokazala analiza, u preduzećima u sektorima građevinarstvo, saobraćaj i skladištenje, snabdijevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama, vađenje ruda i kamena.
Tokom događaja je konstatovano da država treba da precizira svoje ciljeve u skladu sa nacionalnim strategijama, uspostavi jasne kriterijume za izbor odbora direktora, poveća transparentnost u finansijskoj podršci i transakcijama, kao i u naknadama članovima Odbora direktora.
Važan korak predstavlja i uspostavljanje modela za izvještavanje i procjenu fiskalnih rizika na agregatnom nivou, što bi unaprijedilo ukupno stanje u državnim preduzećima.
-Događaj je organizovan u okviru projekta “Partnerstvom za održivost i veću odgovornost javnih preduzeća”, a koji je podržan od strane Instituta alternativa kroz program podrške organizacijama civilnog društva, u okvitu projekta “Civilno društvo za zdrava, djelotvorna, održiva i transparentna javna preduzeća (BEST SOEs)”.
Projekat finansira Evropska unija, a kofinansira Ministarstvo javne uprave-zaključuje se u saopštenju CEES-a.
- Tagovi:
- Analiza
- Profitabilnost
- Rizik
- Državno preduzeće
- ASK
- CEES
