Ulcinj: Maslinada i Valdanos potencijalni kandidati za UNESCO listu (VIDEO)
Izvor, foto: Media Biro
Ulcinjska maslinada i uvala Valdanos budući je Zakonom zaštićen kulturni pejzaž, i to prvi u Crnoj Gori, saopšteno je danas na konferenciji u Ulcinju pod nazivom “Identifikacija i analiza- Ulcinjska maslinada i uvala Valdanos- zaštita prirodnog i kulturološkog naslijeđa- pejzaža” , koju je organizovala NVO Dr Martin Šnajder Jakobi (MSJA).
Direktorka te NVO Zenepa Lika , kao i tim stručnjaka, koji su radili na projektu, smatra da je predio Ulcinjske maslinade i uvale Valdanos potencijalni kandidat za UNESCO listu.
Na konferenciji je predstavljena Studija kulturnog pejzaža, koja je prvi put obuhvatila sve slojeve kulturnog dobra i objedinila ih u jedan dokument , kao materijalno i nematerijalno dobro.
-Osim što smo intenzivno radili na podizanju svijesti o značaju Ulcinjske maslinade, tokom ovog projekta imali smo i obuke, sprovodili smo ankete, objavljena je i publikacija priručnika, a naš struni tim bio je na visini zadatka.
Za nas je jako važan aspekt pokretanje izrade Studije i analize koja će da dokaže ono što mi oduvijek mislimo- da je Ulcinjska maslinada i uvala Valdanos jedan od najspektakularnijih područija na prostoru Crne Gore sa više aspekata, ne samo sa prirodnog i geografskog.
To je spektar kulture I tradicije. Znam da je ovo prvi korak ka aktivnostima koji će sigurno dokazati da ovo područije pripada Svjetskoj baštini-istakla je Lika.
Prema njenim riječima, nakon današnje konferencije, donijeće zaključke koje će uvrstiti u Studiju, koja će do kraja mjeseca biti odštampana.
-Sa tom analizom , koja je potrebna za pokretanje inicijative za zaštitu kulturnog pejzaža Ulcinjska maslinada i uvala Valdanos, mi pomažemo Upravi za kulturu.
Nije dovoljno samo predati inicijativu, treba je i obrazložiti, a naša Studija je detaljno napisana na 170 strana.
Tako da vjerujem da će inicijativa biti prihvaćena i onda idemo dalje sa izradom tentativne liste za UNESCO baštinu-kazala je Lika.
Ona ukazuje na problem gradnje na tom prostoru.
-Mi imamo prenamjenu poljoprivrednog zemljišta u građevinsko i to je fakt.
Ali mora se stati sada. Tu moraju Vlada i lokalna samouprava da budu malo jači i intenzivniji, glasniji i strožiji.
Ne možemo mi svaki pedalj naše zemlje pretvoriti u eko rizorte ili urbanistička naselja-poručila je Lika.
Sa tim je saglasan i prvi čovjek Ulcinja Omer Bajraktari. On priznaje da je taj prostor donekle ugrožen, ali ne misli da je alarmantno.
-To ne umanjuje našu odgovornost da se tome posvetimo još više. Formirali smo rendžersku službu, da budemo što bliži problemu.
Gradnju prati državna inspekcija, mi se bavimo monitoringom i siguran sam da će Valdanos ostati ovakav kakav jeste, a prirodni je dragulj-rekao je Bajraktari.
On navodi da je Valdanos i maslinjak jedan unikatan prostor i pravi prirodni dragulj.
-Kada smo radili reorganizaciju Opštine formirali smo Sekretarijat za ekologiju, poljoprivredu i ruralni razvoj, vođeni time da Valdanos upravo jeste spoj svega toga.
I zaista mislim, što se tiče Ulcinjske maslinade, zajedno sa uvalom Valdanos, da smo na pravom putu.
Uložili smo dodatna sredstva na rekonstrukciji nekih puteva koji vode ka Valdanosu, dali smo i stimulanse maslinarima, ostaje da poradimo na institucionalnom okviru.
Jedan pravac je ta zaštita, drugi je put ka Unesco-u koji jeste teži i dalji u ovom momentu-rekao je Bajraktari i dodao da želi da pošalje jasnu poruku da Opština Ulcinj sa najvećom pažnjom posmatra prostor Valdanosa.
Da ovaj prostor zaista jeste unikatan, potvrđuje i konzervatorka i arheološkinja Aleksandra Kapetanović, koja je bila na čelu tima koji je izradio Studiju.
-Prostor je izuzetne vrijednosti čak i za nas koji se bavimo kulturnom baštinom već duže, ovo su oblasti kojima do sada nismo možda pridavali dovoljno značaja.
Ali, ti kulturni pejzaži koji su ustvari u kontinuitetu već toliki niz vjekova prisutni, ti terasasti pejzaži, pogotovo u tom obimu, to je zaista jedinstven kulturni pejzaž.
Iskreno se nadam da ćemo svi skupa-lokalna zajednica, stanovništvo i struka-uspjeti da zaštitimo taj dragulj za buduće generacije-poručila je Kapetanović.
U timu na čijem je čelu bila Kapetanović, su i arheolog Miloš Petričević MA, arhitekta Korab Kraja, lokalni hroničar i pisac Gazmend Čitaku, pejzažni arhitekta i vanredni profesor na Sveučilištu u Zagrebu dr Goran Andlar.
Konferencija je dio projekta “OCD u Crnoj Gori- od osnovnih usluga do oblikovanja polizika M BASE”, koji sprovodi Centar za građansko obrazovanje, Friedrich Ebert Stiftung, Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore i Politikon mreža.
Projekat finansira Evropska unija, a kofinansira Ministarstvo javne uprave.
