Gligorić: Nisu razvijeni mehanizmi kako da aktiviramo kreativne habove
Izvor: Radio Kotor
Autor: Irena Mačić
Foto: NVO "Expeditio" naslovna, arhiva Feral.bar/Gov.me
Crna Gora je kao zemlja u traniziciji jako dugo vodila bitku da sačuva kulturnu baštinu.
Mi smo kao društvo, smatra arhitekrica Biljana Gligorić iz NVO “Expeditio”, izgubili mnoge bitke u očuvanju kulturne baštine i ambijentalnih prostora u kojima ona postoji.
Govoreći na panelu “Kreativni hab Kotor – kako dalje?”, u okviru Nacionalne konferencije “Vrijeme kreativnosti” u organizaciji Ministarsva kulture i medija Crne Gore (MKM), ona je istakla da su veliki potencijali rekonstruisanog kotorskog starog zatvora, samo ih treba prepoznati i primjeniti.
-Mišljenja sam da je Crna Gora trebala da bude najljepša destinacija na Mediteranu.
S obzirom na startnu poziciju i napravljene greške u procesu urbanizacije, to je mogla da uči u drugim sredinama poput Španije ili Francuske.
Mi nismo bili dovoljno kreativni i pametni da izbjegnemo greške i očigledno smo morali sami da prođemo taj proces.
Dugo smo pokušavali da apelujemo da se sačuva kulturna baština. Nešto jeste, ali mnogo toga nije sačuvano.
Onda je u našu praksu uveden termin valorizacije koji je često značio, ne ono što smo mi učili i što podrazumijevamo pod tim terminom, nego ponovno korišćenje isključivo za profit i to za profit pojedinca.
Nakon tog perioda, sada smo u fazi da nam se ponovo pojavljuju objekti koje smo uspjeli fizički da povratimo, sačuvamo- navodi Gligorić.
Neophodno je, kaže, unijeti život i sadržaj u prostor Kreativnog haba.
-Vidimo da, uslovno rečeno, problem koji postoji vezano za rekonstruisani objekat starog zatvora nije usamljen slučaj i za njih kao društvo nismo razvili mehanizme da na pravi način takve prostore aktiviramo.
Poučeni našim dugogodišnjem iskustvom kao organizacije koju čine arhitekte, željeli smo da iskoristimo jako dobre kontakte koje smo imali u regionu da pozovemo naše prijatelje koji se bave sličnim temama i koji su na uspješan način uspjeli da određene prostore ispune sadržajem, da oni postanu održivi, ne samo da generišu.
To je najmanje priča o finansijskoj održivosti, već o svemu drugom što ti prostori nose.
Ideja je bila da kroz njihove primjere i iskustva dobijemo ideje šta su neki sljedeći koraci, da otpočnemo proces aktiviranja i paljenja motora tog objekta za koji vidimo da može biti neophodan generator vraćanja života u Stari grad, a samim tim u cijelu kotorsku opštinu.
Željeli smo u saradnji sa Ministarstvom da prostor u Kotoru, koji je tek na svom početku, jednog dana postane studija slučaja, nadam se na nekim drugim, sličnim konferencijama u regionu, da ga oživimo i napunimo sadržajem.
Što se kreativnosti tiče, ona stanuje u ljudima, ne u zgradama. Iako sam ja arhitekta i zgrade su mi vlika ljubav, istina je da je arhitektura, ono što čini život i ono što je nama bitno, u stvari, između zidova– ističe Gligorić.
Pored Gligorić, na panelu su, o modelima funkcionisanja, iskustvima vezanim za osnivanje i prvim koracima koje su preduzeli u pokretanju sličnih prostora, govorili Meta Štular (Rog Centre Creative Hub, Ljubljana), Nenad Stojanović (DELI – prostor za kreativno djelovanje, Niš) i Đorđije Brkuljan (Tehnopolis – Inovaciono – preduzetnički centar, Nikšić).
