Lokalne zajednice da se više uključe u valorizaciju kulturnog nasljeđa
Izvor, foto: MKM
Odgovoran odnos prema kulturnom nasljeđu i tradiciji neophodan je za razvoj kreativnih industrija, preduzetništva i ekonomije, a lokalne zajednice imaju veoma važnu ulogu u tom procesu, saopšteno je na okruglom stolu "Precjenjuje li se značaj kulturne baštine kao pokretač kreativne ekonomije?", održanom u okviru prve Nacionalne konferencije o kreativnosti koju je organizovalo Ministarstvo kulture i medija (MKM) u Kotoru.
Predstavnica Direktorata za kulturnu baštinu u MKM Dobrila Vlahović, istakla je da u tom resoru sprovode politike, prave strategije, daje veoma važna podrška u sistemu zaštite kulturne baštine.
-Moram da kažem da je vlasnik, odnosno držaoc, a posebno lokalna zajednica veoma važan subjekt koji mora da prepozna svoje potencijale, odnosno ulogu kulturnih dobara na njenoj teritoriji-pojasnila je Vlahović.
Prema njenim riječima, u prethodnom periodu lokalne zajednice nijesu pokazale veliko interesovanje za stavljanje kulturnih dobara na njihovim teritorijama u funkciju održivog korišćenja.
-;MKM je stavilo u funkciju održivog korišćenja tvrđavu Besac koji je sanirana iz IPA projekata.
To kulturno dobro je, pošto se nalazi na teritoriji opštine Bar, bilo dato na upravalje toj lokalnoj samoupravi.
Međutim, država nije bila zadovoljna načinom upravljanja i pribjeglo se toj zakonskoj regulativi da to kulturno dobro bude predmet koncesije.
Sad je to kulturno dobro stavljeno u funkciju jednog reprezentativnog ugostiteljskog objekta- navela je Vlahović.
Ocijenila je da je bolje da se kulturno dobro stavi u funkciju održivog korišćenja, nego da se sanira i da ostaje van funkcije.
Lalošević: Obnova kulturnog dobra bez namjene, vodi u laganu propast
Profesor Arhitektonskog fakulteta na Univerzitetu Crne Gore Ilija Lalošević kazao je da obnova kulturnog dobra, bez adekvatne namjene, znači "osuditi ga na laganu propast".
Govoreći o primjerima dobre prakse, on je kazao da su za Katedralu svetog Tripuna 2003. godine dobili prestižnu nagradu, a da je dobar primjer i zatvor u Kotoru, koji je saniran.
Profesorica na Fakultetu za menadžment Hristina Mikić rekla je da kulturna baština ima tri bitne komponente – održivo korišćenje, odgovorno korišćenje i pravično korišćenje.
-Čini mi se kad dođe do participativnog dijaloga između različitih strana, teško se dolazi do zajedničkog interesa i ravnoteže.
Veoma često lokalna zajednica je ukras u procesima, njen glas nije dovoljno jak i uticajan u tim procesima-kazala je Mikić.
Ocijenila je da je potrebno bolje povezivanje kreativnog preduzetništva i kulturnog nasljeđa u Crnoj Gori.
-Potencijal kulturnog nasljeđa Crne Gore, uopšte nije u dovoljnoj mjeri kroz kreativno preduzetništvo iskorišćeno. Naprotiv-smatra Mikić.
Ekonomski aspekt se favorizuje, kulturnu baštinu posmatrati multidisciplinarno
Predstavnica Restart Ing Gordana Ražnatović ocijenila je da je potcijenjen značaj kulturne baštine u regionu.
-Vjerovatno zato što je imamo u tom obimu, u stanju smo da je bagatelišemo.
Postojao je jedan period kad se nije radilo dosta, a poslije zemljotresa 1979. godine je dosta urađeno, nakon čega smo se opet uspavali.
Posljednjih četiri, pet godina se nešto dešava, ali imamo još puno posla-navela je Ražanatović.
Prema njenim riječima, ekonomski apekt se uvijek favorizuje, navodeći da kulturnu baštinu gledamo u ciframa.
Ocijenila je da mora da postoji multidisciplinarni pogled i da se kulturna dobra valorizuju i budu održava, "ali na humaniji način da ne bi bila potrošena".
Predstavnica Mreže kulturnih stanica Violeta Đerković rekla je nije sve u ekonomskim parametrima.
-Rast je više ekonomska kategorija. Ono što baština donosi nije samo ekonomska vrijednost niti to treba da bude.
Vrijednost baštine je mnogo veća u oblasti razvoja, koji je kvalitativan i koji je više društveni razvoj i ima vrijednost za zajednicu, interpretira neke stvari i donosi, kreira nove vrijednosti koje su aktuelne za društvo-navela je Đerković.
Smatra da Zatvor u Kotoru ima veliki potencijal i da ga je potrebno što prije sagledati kao platformu za uključivanje različitih ljudi, za programe, a u smislu prostora da bi trebalo koristiti narativ na kreativan i inkluzivan način da se se uključi lokalna zajednica.
Puno potencijala u zaleđu Budve i Boke
Predstavnik Color Press Group Robert Čoban kazao je da je značaj kulturne baštine potcijenjen i da ima puno potencijala da se zaleđe Budve revitalizuje.
-Mislim da Boka Kotorska i čitavo okruženje ima veliki broj neispričanih, nedovoljno ispričanih priča. Tu postoji ogroman potencijal i to je nešto na čemu treba raditi-smatra Čoban.
MKM je organizovalo prvu Nacionalnu konferenciju o kreativnosti, u saradnji sa Ministarstvom nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvom ekonomije i razvoja turizma, a uz podršku UNDP-a u okviru projekta "Kreativna Crna Gora – ekonomska valorizacija i kreativne industrije", sa ciljem da u daljem periodu aktivno radi na adekvatnoj valorizaciji sektora kreativnih industrija, te da svim kreativcima obezbijedi održiv insitucionalni okvir djelovanja kroz administrativno jačanje, uključivanjem lokalne zajednice, umrežavanjem i integracijom kulturnih i kreativnih industrija u sve aktivnosti društva.
Konferencija je okupila preko 50 panelista i prezentera iz najrazličitiih djelatnosti, kako iz Crne Gore, tako i iz regiona, koji su govorili na temu kreativnosti.
