Gusle u Šestane
Izvor: Glas Mrkojevića
Foto: Glas Mrkojevića, arhiva Feral.bar
Autor: Aldin Metanović
More, sinko, u Mrkoće se væzda pojalo i igralo i væzda su od toga bili. Veselo je bilo u svakoji vakæt , pa i tedara kæt muke navale. E sæt, śen, da ti kažujem jenu meselju goransku.
Goranci su od svakuđe imali prijatelja, od Lješnjana do Šestana, teke su se naši slagali su svakojima ljepo. Jene prilike ženjoše se jeden u Šestane iza Možure.
Ovizi naši bjehu zvaoti na svadu, ha, toliko su ge stimali . Bome, dođe vreme da se krene, a na svadu minusmo ja, rametli adža Kasum, adža Velija i babo mi, Amet, svi imali ramet, nama Bože daj zralja ...
Ja bjek malji, no pamtim ka sæt da je bilo. Iz Metanek , preka Možure, svikolici na konje pu tut.
Adža Velija imaše jenoga konja što ga beše kupijo od Dura Bibezića, adža Kasum jenoga zekana, a babo mi, Amet, nječesovoga konja crvenoga.
Bogami, kæt stigosmo u Šestane, dočekaše ne pojanjem, igranjem, šejlakom , puconjem, aman ti gospodare Bože, veljike li stime što ni učinješe, da te Bog osramoti.
U jeden ti mæh poče kolo, a ovizi naši jedenek svi u njega. Ne podaju se, bago , oće da se oduže veseljem naši njima. A ti oro, i u oro naši barabar š njima.
Da se puco bome, adet je væzdošnji . Adža Kasum imoše jenoga naganta crnogorskoga, a babo mi Amet parabelu njemečku. Kroz pendžere kijamet metekek minu.
Gljedaju Šestani i ne vjeruju od česovoga smo veselja i šejlaka, zafalni do Boga, radi , ćak reć, više oni što smo im pošli, noli mi te su ne zvali da pođemo.
Oće, bome, i večera da se daoje. No, po adetu, kæt dođe piljav , da se zapoje u dugečko, pustiću, nakli set glasa teke od kukuvajke ...
Na arbanaški progoriše, a naši ga znađahu celji, jerbo se iđaše pu Ucinja u pazar, a bome malo i granica blizu, oće sve da učini svoje.
Nude adžu Veljiju za dugečko. A adža Veljija, ramet imaon, ket ćaše zapoj, činjaše se gastare da se učine od sijalicek. Ma, da pukne sve. Toga ti praskovitoga glasa, suza u oko.
Poje adža, slušaju Šestani. Ne čini ko glaosa, teke ako mu viknu koji put da ga sokolje ...
Dopraji adža pojanje, a oni ti na njega: „Nu još jenu put, nu još jenu put, alji na arbanaški “.
Njemu ne treboše dva putik reć, veseljak bijaoše pustinja... Poje adža jopeda , a ljivori cikću li cikću... E dodija i adži pojanje, a i red beše na i ove druge da učine malo šejlaka...
Uze ti jeden Šestan gusle, namjesti ge na koljeno, napraji kozljicu , poče ti on uz guslu, ma da lječi rane bik reke... Slušaju naši, ne činu glasa. Dopraji jeden, uze drugi.
Ne znao se gusle ili su mejljem . No, pade jenome Šestanu u oko kako naši slušaju i ne progoraju nijenu. Dođe da počasti prijatelje jenom cigarom duvana, śede krej njik...
Poče on izokola, da im ne udari u obraz da pričo našima, a demek da im se praovdo: „Nemojte ni, more, prijatelji, zamjerit. Mi u ove gusle ponješto umijemo, pa voljimo i to pomalo. Vi, može bit, ne razumijete gusle ilji ge ne begenite toljiko...“.
Ozreše se naši ispo oka jeden pu drugoga.
-More-progori babo Amet-nu te vi te gusle Kasumu našeme malo, može bit da će znat malo, ako nije zabrajo ...-.
-Oli umjet, o, Kasum Metan?-pito ovi Šestan.
-Pa, vala, prijatelju, bik koji red i ja umijo, ako mi ge dadoste-.
Bogami ti ovizi brzo adža Kasumu gusle u ruke, i stadoše da preže da vide što će bit, što će umjet. Uze adža gusle, namješćo ge, kurdiše ge po svojeme...
Teke ke poče, on je na istinu. Tresko gora i kuća, šućur Mu bilo . Poje adža i sviro guslu, da se obiknjo svaki dolji do đeteta maologa...
Pola satek poje i udaro guslu. Izvadiše se ljivori, plama sve. To ti nastade jena šala i veselje veće no je bilo. Priznadoše ga Šestani adži da je vala deboto i od njik bolji na guslu.
E ket izlježe vaket da se idi doma, svako svojeme, jopeda naši preka Možure nazaot u Metane.
Bome Šestani ne prate ljivorima ka su ne i dočekolji, a naši dok ne izminuše iza vrga ovamo pu bande naše, da im se odužuju refalima.
Tako ti je to more, sin, bilo, te niket više ni toga vremena ni toga naroda...
- Tagovi:
- Mrkojevići
- Šestani
- Gusle
